Почетак Првог светског рата Шабац, Mачва, Поцерина и Јадар по злу памте и век касније. Зверства која су аустроугарски војници починили као одмазду за своје губитке на Церу, преполовила су становништво и опустошила град. Мали Париз постао је српски Верден за само 12 дана августа 1914. Сматра се и да је у порти Саборне цркве настала прва масовна гробница у Првом светском рату. Због тога је једини град у Србији носилац три важна ордена.
Бомбардовањем Београда 29. јула 1914. почела је једна од највећих светских ратних катастрофа. Напад се врло брзо пренео и на оближња места у Србији – од 12. до 14. августа бомбардован је и Шабац, а систематским гранатирањем поједини делови града разрушени су до непрепознатљивости. Финални терор – пљачкање, хапшење, масакр и бројне људске жртве извршиће снаге Друге аустријске армије.
Грађани су се узалуд уздали у милост и цивилизовани обзир аустријске војне силе. Казнена експедиција у Шабац је надирала разгневљена губицима доживљеним у Церској бици. Војници су упадали у куће, батинали и хапсили цивиле, а затим преплашене и полуобучене затварали у подруме, кафане, полицијску станицу, биоскопску салу Малог Париза.
Међутим, оно што здрав разум не прихвата јесу стравични догађаји у шабачкој Саборној цркви. Три дана, више стотина људи и деце, без ваздуха, хране и воде било је заробљено је у Храму Светих апостола Петра и Павла. Понижени, у неподношљивом смраду и изнемогли, једни преко других падали су у несвест. Трећег дана, многима прекасно, стигла је вода, а са њом и коначно разрешење – један део таоца је пуштен, део одведен у интернацију, остали су стрељани.
Августа 19. почиње пребацивање дела аустријских јединица у Босну, док је Друга армија, нападајући положаје јужно од Шапца, бранила одступања. Дан пре тога, 18. августа, војници су преживеле из цркве повели на Саву да би били отпремљени у логор Арад у Румунији, где су многи и скончали. Другу групу стрељали су у дворишту цркве и закопали их у јаму. Касније је одатле ексхумирано 157 страдалих и премештено у гробницу у порти цркве. То је била прва масовна гробница у Првом светском рату, тврде бројни историчари. Тачан број страдалих у догађајима у градском светилишту, ипак никада није коначно утврђен.
Црква је тешко оштећена, потпуно је срушен кров и звоник до половине, а иконостас у доњој зони избоден бајонетима. Као ратни плен, однета су чак и црквена звона. Посебно трагику доносе сведочења о силовању жена у самом храму.
Ова страдања најпрецизније је описао др Арчибалд Рајс у књизи Шта сам видео и проживео у великим данима, објављеној у Лондону 1915. године.
„Убеђен сам да је број силованих жена и младих девојака веома велики, а судећи по ономе што сам приликом истраге видео, мислим да не грешим у констатацији да су у многим окупираним селима готово све жене, од најмлађих до најстаријих, силоване… Из хотела Европа одвођене су у хотел Казино, а потом у цркву, где је било много људи… У цркви, иза олтара, официри су силовали девојке. За време бомбардовања жене су као живо месо избацивали на улицу како би могли да их погоде”, наводи Рајс.
Након ових стравичних дешавања, штета је била ненадокнадива, а многи архитектонски симболи града оскрнављени или потпуно нестали.
– Материјална штета коју је град претрпео износила је, према процени стручњака, 200 милиона тадашњих динара. Током рата порушене су скоро све јавне зграде: касарне, царинарница, општинска зграда, судска зграда, једна зграда Гимназије, црква и многе друге. Приликом повлачења 1918. године, непријатељ је срушио и гвоздени мост на реци Камичак – каже историчар Небојша Цвејић.
Вести о шабачком страдању обишле су свет. Са великим жаром о незапамћеном нехуманом чину извештавали су очевици новинари, књижевници, лекари.
„Већ код првих кућа јасно је да је град разорен. У главним улицама, на којима се још виде барикаде које је непријатељ саградио од најразличитијег материјала: малтера, гипса, од кревета, намештаја, узалуд се тражи кућа која је остала нетакнута“, писао је о Шапцу француски новинар Анри Барби.
„Све радње су испражњене и уништене. Све што није могло да буде понето, упропашћено је. У банкама, непријатељ је узео готовину, вредности, и уништио књиговодство. У школама, све је поразбијано. У апотекама, лекови, бокали, хемијски производи, стакленке, све је поразбијано и претворено у разливену прљаву скраму на паркету. У приватним кућама, све што није покрадено, избачено је на улицу или разбијено. Уништавајући бес Аустро-Мађара терао их је чак дотле да ломе стакла, цепају породичне портрете, прљају зидове, чак и плафоне, смећем и изметом!”, забележио је новинар.
Ипак, једина ненадокнадива штета биле су људске жртве. По бројности становника, град и околина враћени су неколико деценија уназад.
– Становништво самог града је преполовљено. Предратни број од 14.000 смањен је на 7.000 становника. И сеоско подручје претрпело је велике материјалне и људске губитке. Упоређујући стање са последњим предратним пописом, после Првог светског рата у округу је изгубио 76.706 становника или 32,7 одсто од укупне популације – истиче историчар.
Српска војска 24. августа протерала је непријатеља преко реке, али се наставља гранатирање града. Поновне борбе у којима је град претворен у рушевине, вођене су крајем 1914. године, као и крајем 1915. Град је од непријатељске окупације коначно ослобођен 2. новембра 1918. године.
За ратне заслуге и голготу коју је преживео српски Верден завредео је три јединствена ордена – француски Ратни крст са палмином гранчицом 1920, чехословачки Ратни крст 1925, и Карађорђеву звезду са мачевима IV реда 1934. године.
Из серијала НАСЛЕЂА ТРАГ. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
