Badi iz Benske bare nije bio „pas košarkaš“, već meki, zlatni div velikog srca, dobrodušni i ponosni zaštitnik svoje porodice. Ali i pored sve pažnje i brige onih koji su ga okruživali, nije mu bilo suđeno da se dugo zadrži kraj njih. Simbolično, kako to obično biva u pričama o velikim ljubavima, otišao je baš onoga dana kada su njegovi vlasnici otvorili prvu samouslužnu kupaonicu za pse u Šapcu, sa njegovim imenom.
– Imao je samo dve i po godine kada smo ga izgubili. Dugo je bio bolestan, mislili smo da smo ga izlečili, ali je ipak preminuo. Umro je na dan otvaranja kupaonice, nažalost. Kupaonica se zato zove po njemu – kaže Uroš Rakić, vlasnik samouslužne kupaonice za pranje pasa „Badi“.
Iako se Badi nikada nije okupao u velikoj, čudesnoj plavoj kadi, njegova slika je na ulazu u lokal u kom se danas brčkaju njegovi drugari. Na idealnoj lokaciji, usred kompleksa stambenih zgrada u centru, u čijim stanovima je teško zamisliti kupanje i sušenje najmanjih, a kamoli rasa ozbiljnijeg rasta, već šest meseci radi kupaonica gde vlasnici sami kupaju svoje pse.
– Video sam da to postoji u inostranstvu i dobio ideju, jer znam kako je to kada psa treba ostaviti nekom drugom da ga kupa i sređuje. A teško ih je kupati u stanu jer mnogo je dlaka i prljavštine posle toga. Mislim da ovo umnogome olakšava ljudima koji imaju pse – naglašava Uroš.
Konstrukciju za kupanje pasa, koja radi po principu automata i sadrži nekoliko programa rada – od navlaživanja, šamponiranja, masiranja, utrljavanja regeneratora do ispiranja, proizvodi se u Srbiji. I pored toga, Šabac je tek peti grad u državi, posle Beograda, Novog Sada, Subotice i Kragujevca, koji ima ovako nešto.
– Dođu ljudi iz drugih gradova da kupaju psa, to mi je bilo neverovatno, da toliki put prevale, iz Beograda, Loznice, Valjeva, Šimanovaca, jer su čuli da postoji u Šapcu – kaže vlasnik.
Mada čak i vlasničkim psima održavanje higijene ume da bude veoma stresna i neprijatna aktivnost, u posebnom ambijentu mesta napravljenog samo za njih, uz muziku sa radija, toplu kupku, vrhunsku negu i omiljeni šampon protiv buva, rado provode svojih 15 minuta, koliko je dovoljno za čitav proces čišćenja i sušenja. Na kraju dobiju i keks-nagrade, a odavde izlaze sjajni i razdragani, lakši za ujed i, uglavnom, bogatiji za fotografiju.
Iako ih u salonima ne primaju uvek, upravo zbog veličine rase i dužine dlake, kod Uroša u kupaonici sve krznene mušterije su dobrodošle – komšinica Keti – maltezer, Margo – ruska terijerka, koker španijeli, planinski ovčari, azijati i drugi.
– Super je, jako brzo se i okupa i osuši, ne zakazuje se i ne čeka. Njoj prija, opuštenija je jer smo uz nju, fen je dosta jak, tako da ona bude i isfenirana – kaže Teodora Bojić, vlasnica kokerke Nale.
Badijev lik na vratima radnje ispraća i dočekuje drugare koje nije stigao da upozna. Obraduje svakog u šetnji kroz Bensku baru.
