Međunarodni plivački maraton Jarak-Šabac (18,8km), sportski događaj sa tradicijom dugom pola veka, od 1970. godine naovamo okupljao je svetsku plivačku elitu i na stotine hiljada gostiju. Na svom vrhuncu osamdesetih godina, u konkurenciji najvećih plivačkih manifestacija u Evropi, praznik plivanja na Savi zauzimao je visoko 11. mesto na svetskoj rang-listi.
Njegov značaj potvrđivali su publika i strani takmičari, dolazeći izdaleka da, tradicionalno, praćeni brodovima i čamcima, belim golubovima i gromoglasnim ovacijama duž obala, zaplivaju Trku mira.
Ovaj izuzetno važan događaj za grad nastao je kao spontana ideja mladih entuzijasta i zaljubljenika u sport i reku. Naime, nekadašnji bokser Mačve Milorad Rajšić i novinar Dragan Filipović doneli su odluku da pokušaju.
– U povratku sa Studentskih sportskih igara stare Jugoslavije 1969. godine u Lazarevcu, predložio sam Draganu da i mi na Savi organizujemo plivačko takmičenje. Bio je to kamen temeljac – priča legenda jugoslovenskog maratona Milorad Rajšić.
Na prvom otvorenom prvenstvu Šapca 1970. godine 14 plivača plivalo je od male majmunske ade do Starog grada kilometar i po. U trkama pratećeg programa učestvovalo je preko 100 takmičara u svim kategorijama: delfin, leđa, kraul i prsa. Ovaj spektakl gledalo je tog leta blizu 10.000 ljudi.
Uz organizatore su tada bile Zavičajna organizacija studenata i MZ Bair, a mnogi će poželeti da osete takmičarski adrenalin.
– Kao pobednika prvog maratona i plivačku zvezdu, zaustavljali su me na Korzou i pitali za narednu godinu. Mnogi su želeli da plivaju i tada mi je bilo jasno da smo napravili dobru stvar i da će ovo postati tradicija – priča ovaj zaljubljenik u savske talase.
Start drugog maratona pomeren je do Kočinog kanala. Dvadeset osam plivača, među kojima i dve žene – Olga Savić i Jasmina Đorđević, plivalo je uz ovacije publike sa Železničkog mosta i duž obala. Milorad Rajšić tada je prvi put osvojio cilj.
Od 1974. maraton postaje Trka mira, u znak sećanja na Krvavi marš 4.500 Šapčana, koji su u septembru 1941. godine, pod pretnjom smrtne kazne, pretrčali 23 kilometra do nemačkog logora u Jarku. Od 1979. godine u organizaciju se uključuje Dom omladine Vera Blagojević, uz veliki angažman urednika programa Ljubomira Kostića, u čiju čast će se kasnije plivati čuveni memorijal.
Šabački maraton raste paralelno sa Rajšićevim plivačkim uspesima na velikim evropskim takmičenja u Ohridu, Veneciji, Hvaru. Stičući prestižna priznanja sklapao je neponovljiva prijateljstva sa kolegama svetskog glasa i tako stvorio uslove da od 1983. godine Šabac postane domaćin manifestacije međunarodnog karaktera.
– Plivao sam druge maratone da bih privukao publiku i plivače. Na Hvaru sam 1974. bio prvi put i sledeće godine u Šabac doveo svu plivačku elitu – Bojan Žan, Tom Brauer, Irena Van Der Val, Irena Kolonjevska, Kasim Kazbajn, Ante Fransikes, Avramčik, Tasarek, Naste Joneski, Ali Jasen, Šoljan – seća se proslavljeni plivač.
Savu kod Šapca su preplivavali Makedonci, Hrvati, Mađari, Poljaci, Česi, Rusi, Holanđani, Englezi, Turci, Egipćani, Argentinci – teško je pobrojati nacije. Start i dužina staze su pomerani – kretalo se od Železničkog mosta, Kočinog kanala, Gomolave kod sela Jarak, a cilj je uvek bio isti. Uvođene su razna takmičenja, ali publika se najviše radovala samom maratonu. Takmičenje nije prekidano ni u godini bombardovanja NATO-a, kada je Sava bila puna mina.
– Meni je bilo važno da ova manifestacija traje, da dobije na kvalitetu, što i jeste bilo, jer na njoj su svoje plivačko umeće pokazali mnogi Šapčani – Dragan Filipović, Mihalj Novković, Dražen Popović, Nebojša Poznanović Senka, Ljubomir Jeličić, Nebojša Gajić, Đorđe Popović, Milan Kvas, Željka Šarić, Jelena Rakić i drugi – podseća na svoje kolege i prijatelje.
Ovaj maratonski veteran prvi put se takmičio sa 16 godina, a od 50 otplivanih trka u Šapcu pobedio je čak 25 puta. Za njega Sava nikad nije previše hladna, čitav život posvetio je plivanju i napornim treninzima. Poznati Zorkaš svaki odmor u firmi koristio je isključivo za pripreme i takmičenja u drugim državama, sve sa iskrenom željom da plivanje kao takmičarski sport približi svom gradu i mladima.
U tome je imao uspeha. Maraton Jarak – Šabac 1985. godine uvršten je na 11. mesto rang-liste najpoznatijih svetskih maratona na osnovu posećenosti, kvaliteta organizacije, gostoprimstva. A domaćini su se dovijali iz godine u godinu.
– Ljude sam smeštao gde sam stizao – u hotele, sale za spavanje, u bokserski klub. Nađem čamce, ali nema benzina. Plivao sam i odvajao novac da bih to sve organizovao. Veliki je to praznik, grad je vrveo od posetilaca, čuvene su bile izložbe u Domu omladine, dodele medalja, podržavali su nas svi, predstavljali smo Šabac u najlepšem svetlu.
Zasluga maratona jeste i popularizacija plivanja na duge pruge među mladim Šapčanima, koji su 1984, u okviru plivačkog kluba Zorka, u italijanskom gradu Foloniki, na prvom Svetskom prvenstvu u štafetnom maratonskom plivanju zauzeli četvrto mesto i bili najbolje plasirana strana ekipa.
Od 2017. godine Milorad Rajšić se ne takmiči. Međutim, od talasa, kojima je posvetio mladost i čitav život, se ne rastaje ni u osmoj deceniji. Sećanja na sjajne dane šabačkog Maratona spakovao je u autobiografsku knjigu Savski vuk Milorad Rajšić i porodica Rajšić. Obiljem informacija, novinskih članaka i fotografija ilustrovan je jedan sportski, ali pre svega društveni fenomen grada na reci.
Promocija knjige održaće se 21. avgusta 2021. godine u prostorijama Sokolskog doma u 17 časova.
Iz serijala NASLEĐA TRAG. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
