Rak grlića materice bolest je koja se može sprečiti. Zato nema opravdanja što svakog dana u Srbiji najmanje jedna žena umre, a četiri žene obole od ove vrste raka. Od zaražavanja humanim papiloma virusom do dijagnoze karcinoma, mogu proći godine, dok je od prvog simptoma do tragičnog ishoda dovoljno svega nekoliko meseci. Blagovremeni skrining koji se obavlja za svega nekoliko minuta, a odnedavno i besplatna imunizacija protiv pomenutog virusa, ključni su koraci u menjanju crnih statistika.
Sa 1300 novoobolelih i približno 500 umrlih žena u proseku godišnje, rak grlića materice (Cervix uteri – C53), posle karcinoma dojke, drugi je vodeći uzrok obolevanja i četvrti uzrok umiranja od raka među našom ženskom populacijom, navodi se na sajtu Kancelarije za skrining raka Instituta za javno zdravlje „Batut“. Srbija je 2002. godine imala najveću učestalost raka grlića materice u Evropi – čak 27 novozaraženih na uzorku od 100000 žena. Sada se po broju obolelih i preminulih nalazi na trećem mestu, iza Crne Gore i Rumunije – zvanični su podaci Globalne opservatorije za rak (GCO).
Svaka žena u Srbiji potpuno besplatno u domu zdravlja može obaviti redovan preventivni pregled, koji u četiri od pet slučajeva sprečava kancer.
– Sasvim neočekivano na ginekološkom pregledu saznala sam da imam ranicu na grliću, za koju se daljim testovima pokazalo da je izazvana infekcijom HPV. Nisam se uplašila jer su mi objasnili da je na vreme otkriveno. Ranica je uspešno odstranjena, a nakon određenog vremena mi se dogodila i trudnoća. Sada sam mama preslatke jednogodišnje devojčice. Zato ne preskačem preglede – kaže Bojana Petrović iz Šapca (29) koja je uspela da spreči ozbiljan problem.
Kod bolesti poput ove svaki odlazak kod lekara šansa je za izlečenje koju ne treba propustiti.
– Pre karcinoma, do čije pojave može da prođe i desetak godina, na grliću se mogu uočiti prekancerozna stanja. Cilj je da se promena otkrije u tom stadijumu, kada se uspešno sprečava dalje napredovanje bolesti i žena je faktički izlečena bez velikih komplikacija i operacija – navodi Branko Mišić, načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja „Dr Draga Ljočić“.
Rano otkrivanje raka grlića materice postiže se jednostavnim Papanikolau testom za koji je potrebno izdvojiti svega nekoliko minuta.
– Skrining na karcinom grlića materice je takozvani PAPA test. Izvodi se uzimanjem dva brisa i u kombinaciji sa kolposkopskim pregledom, stopa pouzdanosti ove metode podiže se na vrlo visok nivo – kaže.
U godinama 2018. i 2019. broj ovih pregleda koji se obave u Službi zdravstvene zaštite žena šabačkog Doma zdravlja išao je i do 7000. Koronavirus smanjio je posetu ovoj ustanovi, pa je u 2020. i 2021. obavljeno svega 5124 pregleda, dok je sa povratkom u normalne okolnosti, do kraja oktobra ove godine urađeno oko 3500 pregleda. Podatak da se u privatnoj praksi u Šapcu uradi daleko manji broj ginekoloških testova, govori da je za zdravlje na prvom mestu potrebna volja, a ne novac.
U Srbiji su uočene velike regionalne razlike u obolevanju i umiranju od karcinoma grlića materice. U obe kategorije najbolja je situacija u Topličkom kraju, a najteža na području Beograda. Prema poslednjim podacima iz Batutovog Populacionog registra obolelih i umrlih, Mačvanski okrug sa 34 od 1087 novoobolelih i 27 od 453 preminulih na državnom nivou u 2020. godini, nalazi se pri vrhu lestvice.
Kako organizovani skrining još uvek nije zaživeo u većini državnih bolničkih ustanova u Srbiji, o važnosti sekundarne prevencije potrebno je neprestano govoriti.
– Pokušali smo raznim akcijama, sistematskim pregledima i odlascima u seoska područja da pregledamo što veći broj žena – kaže dr Mišić.
U 99,7 % slučajeva raka grlića materice postoji HPV infekcija. Do danas je identifikovano oko 200 tipova humanih papiloma virusa, od kojih se 40 prenosi seksualnim putem.
– Osoba se inficira pri prvim seksualnim odnosima, a da i ne zna da je bila u kontaktu sa virusom, jer nema simptoma infekcije. Kod 85% ljudi se desi samoizlečenje, a kod otprilike 10-15% ljudi virus perzistira i dovodi do daljih promena koje mogu da pređu u karcinom. Ne postoji lek za samu HPV infekciju, ali se može raditi na tome da se poveća imunološki status organizma, koji će se na taj način izboriti – objašnjava on.
U čak 70% slučajeva uzročnik karcinoma grlića, ali i vagine, vulve, anusa, penisa i grla jedan je od visokoonkogenih tipova 16 i 18. Pored njih veliku opasnost predstavljaju sojevi 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59. U grupu niskorizičnih, koji uglavnom izazivaju genitalne bradavice spadaju tipovi 6 i 11. Svi oni mogu se detektovati jednostavnim cervikalnim brisom koji se naziva HPV tipizacija.
Razlog alarmantnih statistika treba tražiti u tome što je ova bolest uglavnom asimptomatska, pa se većina žena prvi put javi ginekologu kada je već kasno.
– Osećaju se dobro, misle da su zdrave, i ne dolaze na preglede i po 10-15 godina. Sve dok se ne pojave prvi problemi. Nedavno sam imao pacijentkinju koja je preminula u 42. godini jer su se simptomi pojavili kada je bila u trećem poodmaklom stadijumu, već su se pojavile komplikacije na bubrezima i jetri. Pre toga nije bila na pregledu otkako je rodila treće dete, znači godinama – kaže specijalista ginekologije dr Vladimir Andrić.
Nataša Nedić iz Sremske Mitrovice (33) nije imala priliku da jednim odlaskom kod lekara spreči strašnu bolest. Ona spada u 0,3 posto ženske populacije koja nema HPV, ali poseduje težak oblik raka cerviksa. Međutim, saznanje da ima retko oboljenje, učinilo ju je posebno jakom.
– Moj slučaj je izuzetno redak, jedini oblik karcinoma grlića materice koji ne izaziva HPV. U pitanju je karcionom neuroendokrinog porekla koji mi je ustanovljen sa 29 godina – priča.
Posle četiri godine, nekoliko operacija i odustajanja doktora, ona se nije predala. Po terapije odlazi jednom mesečno u Tursku i Nemačku, jer je to jedini način da preživi, zaposlena je, podiže dvoje dece, a ujutru prvo što pogleda jeste stanje na svom računu Fondacije „Budi human“. U finansijskoj, a onda i životnoj neizvesnosti, ulaže velike napore da ženama i roditeljima svojom pričom ukaže na važnost vakcinacije i brige o sebi.
– Kažem ženama: „Pogledajte mene“. Pet minuta pregleda bolje nego pet godina borbe za goli život. Kad mi neko kaže – bojim se ili stidim se, pitam ih da li im je lakše da sede kući i čekaju rezultate ili da obave pregled i budu mirne. Moj slučaj pokazuje da je za samo nekoliko meseci ništa preraslo u katastrofu. Dani su me delili od kraja. Da nisam svojom inicijativom, snagom i voljom operisana, sada ne bih bila ovde. Zato ja slavim dva rođendana – priča Nataša.
U globalnoj borbi protiv ove bolesti žene imaju samo jednog saveznika – odgovoran odnos prema sopstvenom zdravlju. Svaki minut izdvojen za posetu lekaru, ulog je u izvesnije sutra.
Iz serijala „PONOVO ROĐENA”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
