Дистрикт
Занимљивости Култура

ПАД АВИОНА НА ШАБАЦ И НЕУСПЕЛИ РОМАНТИЧНИ ГЕСТ ЗАЉУБЉЕНОГ АВИЈАТИЧАРА

Пад авиона „Бреге 19“ 24. априла 1928. године на кућу Михаила Јевремовића у Улици Владе Јовановића, иза Позоришта, изазвао је велику пажњу јавности. Док су домаћа и престоничка штампа несрећу представиле као квар у механизму команде, овај догађај сензационалним учиниле су тврдње Шапчана да је последица љубавног геста једног од тројице авијатичара, који је ниским летом намеравао да девојци у коју је заљубљен испоручи цвеће.

Пад авиона у Шапцу, фотографију забележио Никола Радић 1928. (Извор: Међуопштински историјски архив „Шабац“)

Према писању Политике „авион се срушио „услед дефекта у механизму за командовање“, док је шабачка штампа догађај описала као херојски подвиг тројице авијатичара, који су, да би избегли цивилне жртве на улицама, авион безбедно спустили на стамбени објекат у центру Шапца, срећом у несрећи, испражњен дан раније због реновирања, и том приликом задобили теже телесне повреде:

У уторак, 24 о. м. пре подне, десио се један немио догађај над Шапцем. Један авион, кога је пут навео преко Шапца, због дефекта на мотору пао је у центар вароши на једну кућу. У авиону су се налазили тројица авијатичара, г. г. Никола Крстић (Шапчанин) и Љубодраг Андрејевић потпоручници и Франц Облак, поднаредник. Пад је наступио услед квара управљача, који се десио када су били над Савом. Авијон је јурио у правцу Шапца и пад је био неизбежан. Авијатичари су гледали да падну на улицу Владе Јовановића пошто је било најзгодније. Међутим, свет је потрчао улицом да види авион који лети ниско, и спречио његов пад на самој улици. Тада су авијатичари предали судбини своје животе, да би избегли жртве грађана; нису се спустили на улицу, већ су пали на једну кућу, која је испражњена дан пре овог случаја.

Текст у „Радикалу“ (Извор: Радикал, http://sabac.digitalna.biblioteka.rs/)

Сва тројица авијатичара рањени су и пренети у окружну болницу, одакле су у петак по подне пренети у београдску болницу.

 Витешко држање наших младих авијатичара, дирнуло је сваког грађанина, када ни један од њих није дао знаке бола, већ на против, неустрашивост бораца и браниоца наше простране домовине“, писало је у шабачком листу Радикал од 29. априла 1928. године.

Авионска несрећа окупила је масу људи који су за свега неколико минута прекрили главне градске улице. Сви су желели да виде шта се дешава, али и да се сликају поред срушене летелице, чији се мотор налазио у кухињи, труп у соби, а реп је висио над шпајзом оштећене куће Михаила Јевремовића.

Шапчани прекрили улице у жељи да виде срушени авион (Извор: „Приче из Рабаџијског шора“)

А читав догађај, према тврдњама оновремених Шапчана, збио се ради једног романтичног геста ваздухопловног потпоручника Николе Крстића. Наиме, он је намеравао да тога дана, ниским летом из авиона баци цвеће девојци у коју је био заљубљен. Због висине коју је било готово немогуће одржавати, авијатичари су изгубили контролу и авион се срушио. Истинита или не, ова прича коштала је живота пилота Франца Облака, ком је лет до Шапца био последњи – од повреда је преминуо у Београду 1929. године.

Шапчанин Никола Крстић још је три пута доживео авионску несрећу за време свог пилотског службовања. Умро је 1991. у Београду у 86. години. Љубодраг Андрејевић умро је 1984. године.

Шапчанке позирају поред призора палог авиона (Извор: „Приче из Рабаџијског шора“)

Бреге 19″ био је лаки бомбардер и извиђач, који је коришћен и за дугачке прелете. Конструисан је и произвођен у француској фабрици авиона Бреге од 1924. године. Дужина авиона била је 9,61 метар, размак крила 14,83 метара, полетна тежина 2.500 килограма, а летео је максималном брзином од 214 километара на сат. Коришћен је у Југословенском краљевском ратном ваздухопловству све до 1941. године – наводи се у историографској публикацији „Приче из Рабаџијског шора“, аутора Стане Муњић и Славка Богојевића.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима