Pad aviona „Brege 19“ 24. aprila 1928. godine na kuću Mihaila Jevremovića u Ulici Vlade Jovanovića, iza Pozorišta, izazvao je veliku pažnju javnosti. Dok su domaća i prestonička štampa nesreću predstavile kao kvar u mehanizmu komande, ovaj događaj senzacionalnim učinile su tvrdnje Šapčana da je posledica ljubavnog gesta jednog od trojice avijatičara, koji je niskim letom nameravao da devojci u koju je zaljubljen isporuči cveće.
Prema pisanju Politike „avion se srušio „usled defekta u mehanizmu za komandovanje“, dok je šabačka štampa događaj opisala kao herojski podvig trojice avijatičara, koji su, da bi izbegli civilne žrtve na ulicama, avion bezbedno spustili na stambeni objekat u centru Šapca, srećom u nesreći, ispražnjen dan ranije zbog renoviranja, i tom prilikom zadobili teže telesne povrede:
„U utorak, 24 o. m. pre podne, desio se jedan nemio događaj nad Šapcem. Jedan avion, koga je put naveo preko Šapca, zbog defekta na motoru pao je u centar varoši na jednu kuću. U avionu su se nalazili trojica avijatičara, g. g. Nikola Krstić (Šapčanin) i Ljubodrag Andrejević potporučnici i Franc Oblak, podnarednik. Pad je nastupio usled kvara upravljača, koji se desio kada su bili nad Savom. Avijon je jurio u pravcu Šapca i pad je bio neizbežan. Avijatičari su gledali da padnu na ulicu Vlade Jovanovića pošto je bilo najzgodnije. Međutim, svet je potrčao ulicom da vidi avion koji leti nisko, i sprečio njegov pad na samoj ulici. Tada su avijatičari predali sudbini svoje živote, da bi izbegli žrtve građana; nisu se spustili na ulicu, već su pali na jednu kuću, koja je ispražnjena dan pre ovog slučaja.
Sva trojica avijatičara ranjeni su i preneti u okružnu bolnicu, odakle su u petak po podne preneti u beogradsku bolnicu.
Viteško držanje naših mladih avijatičara, dirnulo je svakog građanina, kada ni jedan od njih nije dao znake bola, već na protiv, neustrašivost boraca i branioca naše prostrane domovine“, pisalo je u šabačkom listu Radikal od 29. aprila 1928. godine.
Avionska nesreća okupila je masu ljudi koji su za svega nekoliko minuta prekrili glavne gradske ulice. Svi su želeli da vide šta se dešava, ali i da se slikaju pored srušene letelice, čiji se motor nalazio u kuhinji, trup u sobi, a rep je visio nad špajzom oštećene kuće Mihaila Jevremovića.
A čitav događaj, prema tvrdnjama onovremenih Šapčana, zbio se radi jednog romantičnog gesta vazduhoplovnog potporučnika Nikole Krstića. Naime, on je nameravao da toga dana, niskim letom iz aviona baci cveće devojci u koju je bio zaljubljen. Zbog visine koju je bilo gotovo nemoguće održavati, avijatičari su izgubili kontrolu i avion se srušio. Istinita ili ne, ova priča koštala je života pilota Franca Oblaka, kom je let do Šapca bio poslednji – od povreda je preminuo u Beogradu 1929. godine.
Šapčanin Nikola Krstić još je tri puta doživeo avionsku nesreću za vreme svog pilotskog službovanja. Umro je 1991. u Beogradu u 86. godini. Ljubodrag Andrejević umro je 1984. godine.
„Brege 19″ bio je laki bombarder i izviđač, koji je korišćen i za dugačke prelete. Konstruisan je i proizvođen u francuskoj fabrici aviona Brege od 1924. godine. Dužina aviona bila je 9,61 metar, razmak krila 14,83 metara, poletna težina 2.500 kilograma, a leteo je maksimalnom brzinom od 214 kilometara na sat. Korišćen je u Jugoslovenskom kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu sve do 1941. godine – navodi se u istoriografskoj publikaciji „Priče iz Rabadžijskog šora“, autora Stane Munjić i Slavka Bogojevića.
