Prvi dani nakon pevačevog tragičnog odlaska protiču u znaku zahvalnosti za njegovo životno delo. Najpre su stanovnici Ulice Avde Karabegović u Mali, u kojoj je Šaban odrastao, pokrenuli peticiju da ulica ponese njegovo ime, a zatim je Šabac dobio prvi mural sa njegovim likom, čime će pevač zauvek postati deo jedne urbane legende grada.
Kruna, lopta i note, obeležja kralja narodne muzike
Pevačev nasmejani portret, jer tako ćemo ga svi pamtiti zahvaljujući radu umetnika Đurađa Stevanovića, autora brojnih vizuelnih kompozicija u gradu, stajaće na ulazu u stadion Borca, Šabanovog omiljenog fudbalskog kluba u srcu Male.
Naočigled svih njegova slava trajaće večno
Umetnik je želeo da na svoj način oda počast nadaleko cenjenom zemljaku.
– To mi je bilo jedino logično. S obzirom na to da se ovim bavim, a da je on stvarno veliki Šapčanin, ovo je prirodna stvar. Nisam ni razmišljao, ni planirao, nego kada sam čuo vest, samo sam prokomentarisao drugarima da moram da ga nacrtam – priča master monumentalnog slikarstva.
Šabački umetnik u čast zemljaka
Iako u startu nisu bili upoznati sa novim bojama na ogradi svog kluba, saznavši za događanja o kojima priča cela Srbija, čelnici FK „Borac“ bili su više nego zahvalni.
– Kada sam došao juče, pokušao sam da se javim nekome u klubu, međutim, nikog nije bilo, tako da sam sam krenuo da radim. A danas kad su videli zahvalili su mi se. Bilo im je izuzetno drago, u šta nisam ni sumnjao, jer ipak je on veliki i priznati član njihovog kluba – kaže.
Sa Mićom Nikolićem u FK „Borac“
Kruna, note i lopta, obeležja kralja narodne muzike, ubuduće će stajati na ulazu u stadion kluba, čiji je počasni predsednik bio godinama unazad.
– Meni je ideja da Šaban živi i zato je slika u koloru, nije umrlica. Ubacio sam malo rumenila i dao boju očima, košulja je šarena. Tu je njegov portret, kruna jer je kralj narodne muzike, lopta zato što je voleo fudbal, i zato što je igrao u ovom klubu – objašnjava Stevanović, koji je do sada u okviru brojnih grupnih projekata uspeo da oživi zidove mnogih gradskih objekata i uličnih pasaža. Pored murala na ogradi Mačvinog stadiona, prolaza u glavnoj ulici oslikanog u čast Miomira Grujića Fleke, kao i nekoliko slikovnih poruka na zidovima škola i kulturnih institucija, muralom posvećenim Šabanu Šauliću najbolje je prikazao značaj ove ulične umetnosti.
Na ulazu u stadion stajaće Šabanov osmeh
Šaban je kao dete u mlađim kategorijama Mačve počeo da trenira fudbal, ali je, na radost ljubitelja narodne muzike, zbog pevanja napustio karijeru sportiste. Za Borac, mahalski klub je igrao povremeno, ali uvek mu se vraćao.
– Nakon Mačve igrao je kratko za nekadašnji loznički Polet, ali za Borac je bio najviše vezan. Pomagao ga je na svoj način kada je postao zvezda. Bile su čuvene Borčeve zabave osamdesetih godina u velikoj crvenoj sali Hotela „Sloboda“. To su nezaboravni događaji. Šaban je pevao, a dovodio je i kolege da pomažu – Snežana Đurišić, Zorica Brunclik, Mira Škorić, Verica Šerifović, Mića Nikolić, dok je bio živ. To je bio način da se pomogne klub koji je srce šabačke Male – sa setom govori Šabanov prijatelj i fudbalski kolega Aljo Sakić.
