Poznati osečanski doktor, Svetislav Stanojević Šole, čija zbirka broji nekoliko stotina predmeta i oruđa od VI – XVIII veka, iskopanih iz zemlje ili kupljenih od ljubitelja starina, deo predmeta pozajmio je Muzeju Osečina, odeljenju Narodnog muzeja Valjevo za izložbu „Podgorina kroz istoriju: od naseljavanja Slovena do srpskih ustanaka“, autora Milana Petrovića, rukovodioca ove kulturne ustanove. Postavka koja oslikava značajan deo istorije, obuhvatila je oko sto predmeta, oružja za borbu i oruđa koja su se katkad koristila i za rad.
Sekire i koplja ( Foto: I. Đukić)
“Iz ove izložbe može mnogo toga da se sazna, čak i kako su naši preci pravili oruže i kako su ga koristili. Recimo, ako posmatrate strelice, možete da vidite da postoje one čiji vrhovi su namenjeni za probijanje oklopa, zatim strelice koje su namenjene za probijanje pancira i one koje su upotrebljavane za lov. Dalje, imate strelice koje nisu mogle da se vade iz tela. Tehnika kovanja onog vremena je gotovo prevazišla današnju tehniku kalenja. Jedan jatagan se prekivao od 27 – 29 puta, tako da sadrži 2.200 listića, da ne može da se polomi”, objašnjava Svetislav Stanojević Šole.
Oružje je često bilo i oruđe za rad ( Foto: I. Đukić )
Mnoge velike kraljevina i carevine su slomile svoja koplja kako bi ove krajeve trajno osvojile i pripojile svojim državama, ali nikome od njih to nije uspevalo.
Mačevi i puške ( Foto: I . Đukić )
“Svako dete danas zna šta je katana. Katana nije ništa bolja od jatagana. Jatagan je stavljan na različite testove, da li može da preseče svilenu mokru maramicu. Zatim, testiran je da bude u boju, a da čelik ne pukne i da se ne okrnji. Uzmimo na primer vatreno oružje na kremen, modeli iz 1525. godine bili su u upotrebi čak do 1840. godine . Tek po naredbi Miloša Obrenovaća te “kremenjače” su prerađivane u “kapislare”. One su korišćene četrdesetak godina, Ako gledate koplja i sekire, videćete da su oni deo naoružanja ali su istovremeno bili deo alata za upotrebu. Imate sekiru za probijanje ili prosecanje oklopa, zatim sekiru za udarce i sečenje. Obično se seklo odozgo na dole. Bojna sekira ili ratna sekira je sekira koja je napravljena tako da se koristi kao oružje. Može biti jednoručna ili dvoručna, jednosekla ili dvosekla. Često je kombinovana sa šiljkom i bojnim čekićem, a ponekad i kukom koja je služila za svlačenje protivnika sa konja. Postoje i male sekire namenjene za bacanje”, objašnjava Stanojević, čija zbirka se nalazi u okviru izožbe.
Ubojite strelice koje su probijale oklope ( Foto: I. Đukić )
U srednjem veku korišćen je bojni čekić ili ratni čekić je srednjovekovno oružje namenjeno za blisku borbu. Dugački čekići namenjeni su za upotrebu protiv konjice, dok se kraći koriste za blisku borbu. Kasniji čekići su obično imali šiljak na jednoj strani glave čime im se poboljšavala efikasnost. Bojni čekić je mogao da zada jak udarac u metu, posebno kada je postavljen na motku, i udarcem je mogao da nanese štetu telu a da pri tom ne mora probije oklop, što je bila značajna prednost. Šiljak na drugoj strani glave mogao se koristiti tako što je mogao da zahvati neprijateljski oklop, štit ili uzde od konja, a za direktan udarac koji je probijao skoro sve vrste oklopa. Protiv konjice je korišćen tako što su se udarale noge konja što bi dovelo do pada konjanika gde je bio laka meta.
Ostaci oružja pronađeni u zemji ( Foto: I. Đukić )
“Sve ovo što vidite je ubojito za konjanike. Strelice su romboidnog oblika i udarcem probijaju čelik. U to vreme su uglavnom korišćene pancirne košulje. To su košulje od pletene žice. Tek kasnije se pojavljuju oklopi. Svaki oklopnik koji je imao šlem i pancir, imao je ispod tkaninu od nekoliko slojeva koja je trebalo da amortizuje udarac. Takvu garderobu nosili su i siromašniji vojnici kako bi amortizovai udarac bojne sekire, sablje čak i ubojnog projektila iz daljine. Tehnologija onog vremena odgovarala je onom vremenu”, priča Svetislav Stanojević, pasionirani ljubitelj starina.
Oružje kojim se branila srpska vojska ( Foto: I . Đukić )
Većina predmeta otkopana je iz zemlje, tako da su na pojedinim vidna oštećenja. Ne postoji mogućnost da se utvrdi da li su polomljeni delovi posledica borbe ili “zuba vremena”. U izložbenoj zbirci nalazi se i mač, oružje za blisku borbu.
“Ove godine obeležavamo 800 godina od krunisanja prvog srpskog kralja i to je bio razlog da izaberem Srednji vek za temu. Krunisanje Stefana Prvovenčanog predstavlja i formalno rađanje države 1217. Istorija kaže da je Stefan Nemanja uspeo da objedini srpske zemlje Rašku, Duklju, Travuniju i Zahumlje, a za srednjovekovnu Srbiju to je bio početak dvovekovnog uspona i konačnog stvaranja velike i moćne evropske države koja će svoj vrhunac doseći stvaranjem Dušanovog carstva. Eksponati su najveći delom srednjovekovni, osim jatagana i puške koji su iz turskih bojeva. Svi predmeti su restaurirani. Valjevo i Loznica sa nama dele sudbinu srednjeg veka, tako da ćemo ovu izložbu prikazati i u tim gradovima”, kaže Milan Petrović, autor izložbe.
