Двориште у Таковској 25 у Шапцу више личи на ботаничку башту него на простор омеђен бетоном и зеленом травом, како већина домаћина практикује. Тако су желели Зорица и Ненад Илић, не слутећи да ће једнога дана у плодовима њиховог рада уживати комшије и пријатељи. Уместо винове ложе, типичне за хлад, посадили су киви, а у дворишту, уместо цвећа, банане. Воће типично за топлије крајеве одлучили су да гаје не очекујући да ће родити.
„Ми смо размишљали да посадимо киви како бисмо направили хлад у дворишту. Купили смо три женке и једног мужјака, јер, како су нам објаснили, на једног мужјака може да иде од три до пет женки. Те четири саднице платили смо 2.800 динара. Продавац нам је објаснио да ће почети да рађа после три године“, прича Зорица Илић.
Зорица Илић испод свог хлада (Фото: Ј. Губелић)
Тако се и десило. Саднице кивија су се разгранале и учиниле такав хлад какав ни лоза није могла да направи. Међутим, први род стигао је у трећој години.
„Те године је било тек пар комада, а следеће године, мислим да ћу то заувек памтити, ја почнем да берем и наберем тачно 101 комад. После тога је било 30 килограма, па шездесет, а ове године набрали смо 130 килограма. То је било начичкано на стотине плодова на једној гранчици. Прве плодове појели смо у сласт, а ове године било је нешто и за продају. Доста сам поделила по комшилуку а нешто и продала по цени од 100 динара. Оне најситније сам искористила за сок који је одличног укуса. Добила сам око седам литара сока од кивија. Укус је далеко бољи од оног што се купи у продавници, верујте ми. Наша идеја није била да од овог зарађујемо, али сам закључила да то може да буде исплативо, тим пре јер не захтева посебну негу“, прича Зорица.
Ове године набрали су 130 килограма (Фото: Ј. Губелић)
За негу и одржавање задужен је супруг Ненад који је и посадио саднице.
„Прво сам поставио стубове, јер се киви понаша као пузавица. Ископао сам рупу и ставио песак јер он задржава влагу. Што се тиче болести, не постоји ништа што га напада. Потребно га је само орезивати, а ја чак ни то не радим, само закидам ластаре. Чак ни лист не бацам, него ставим око корена и он ту иструли. Не додаје се никакво ђубриво. Једино што тражи доста воде. Ко има времена да се посвети може да профитира од овог“, објашњава Ненад код кога је, сасвим нетипично за киви, ове године родио и мужјак.
“Плодови здравља” из Дубља (Фото: Ј. Губелић)
Бранислава Живановић из Дубља са једне гране ове године убрала је око 50 килограма. Почео је да рађа пре три године, а сада се и сам шири и разгранава без икаквог третирања.
„Прошле године је било четири гајбице. Ове године набрала сам шест гајбица. Биће довољно за наше домаћинство, а радо ћу поделити са комшијама“, каже Бранислава.
Киви води порекло из Кине, где, како објашњава Звонко Бурзмазовић, магистар заштите биља расте у долини река, али се последњих 50-ак година проширио и на Новом Зеланду. Због менералних материја, гвожђа, протеина и угљених хидрата називају га „плодови здравља“. Први цветови појављују се у мају, а затим се формирају плодови.
Рађа обилно у оквиру окућница (Фото: Ј. Губелић)
Бранислава Живановић из Дубља са једне гране ове године убрала је око 50 килограма. Почео је да рађа пре три године, а сада се и сам шири и разгранава без икаквог третирања.
„Прошле године је било четири гајбице. Ове године набрала сам шест гајбица. Биће довољно за наше домаћинство, а радо ћу поделити са комшијама“, каже Бранислава.
Киви води порекло из Кине, где, како објашњава Звонко Бурзмазовић, магистар заштите биља расте у долини река, али се последњих 50-ак година проширио и на Новом Зеланду. Због менералних материја, гвожђа, протеина и угљених хидрата називају га „плодови здравља“. Први цветови појављују се у мају, а затим се формирају плодови.
Berba u septembru (Foto: J. Gubelić)
Бере се у септембру, а касније дозрева у подруму. Уколико се држе на хладном, плодови могу да се једу до маја. Типично за ово воће је лако одржавање, без прскања и ђубрења, али захтева медитеранску климу, где се просечне температуре крећу од 14 до 15 степени целзијуса.
„ И пред тога што му погодују влажна лета и благе зиме, киви се раширио по целој Србији и успешно се гаји на мањим површинама, углавном уз окућницу, и одговарајућу заштиту од мразева и јаких зима. У тим случајевима плодови се беру раније. Комерцијална производња код нас није толико раширена, али је у развоју. Киви рађа редовно и у великим количинама а у повољним агроеколошким условима даје 20 до 30 тона по хектару. Брзо ступа на род, већ у трећој години, а пун род се бере у осмој“, објашњава Бурмазовић.
Плантажна производња у Србији није заснована, јер, како објашњава Здравко, увек постоји ризик да плодови измрзну, па је препорука да се гаји у простору окућница где је биљка заклоњена од ветрова. Претпоставља да би на југу Србије могао да успе и ван окућница, попут плантажа какве су засноване у околини Мостара или појединим деловима Македоније. У том случају обавезан је систем за наводњавање.
