Прве послератне године у целој Југославији обележила је изградња и обнова ратом уништених добара. Синоним за индустријализацију у граду на Сави била је Хемијска индустрија „Зорка“. Убрзано се граде нова привредна постројења, уређује путна мрежа, спроводи електрификација, а оронуле куће замењују модерне зграде. У историји града забележено је да Шабац седамдесетих година прошлог века доживљава „до тада невиђени процват“.
Капитални подухвати мењају изглед града. На некадашњој Бенској бари, мочварном тлу удаљеном неколико стотина метара од центра града, на коме су се вековима гнездиле птице, ниче ново стамбено насеље.
Гради се нови бетонски мост преко Саве, Спортска хала „Зорка“ са затвореним базеном и фудбалским игралиштем, хотел „Слобода“, Градски стадион, нове школе, обданишта, домови културе и аутобуска станица.
Истовремено се гради велики број комфорних породичних кућа у самом граду и на дотадашњој периферији – Тријангли, Касарским и Шипурским ливадама, Летњиковцу. Тако насеља која су до тада била физички одвојена од града по неколико километара почињу да се спајају, па Шабац са својом периферијом достиже број од око 70.000 становника, што га у домаћим условима чини веома значајним градом.
Хронологија развоја градаа
У новијој историји остаће записано да је Шабац током свог развоја имао више успона, а један од њих, у хронологији догађаја, забележен је раних педесетих година прошлог века, када у тадашњој Југославији почиње интензивна индустријализација. Све већа потреба за радничком класом доводи становништво у градове, па њихов долазак интензивира градњу. У Шапцу ничу нова радничка насеља, зграде и солитери.
Међу првим у граду на Сави биле су зграде у данашњој Хиландарској улици.
– Зграде испред којих се налазимо у Хиландарској су вишеструко значајне и симболичне. Оне настају у првој половини педесетих година и представљају једно од првих радничких мини-насеља које је иницирала Хемијска индустрија „Зорка“. Зорка је од педесетих до осамдесетих година постала прави гигант – често кажем, онако колоквијално, „држава у држави“ – и заиста јесте, јер је веома интензивно радила на подизању стамбених објеката за своје запослене.
У том контексту, ове зграде у данашњој Хиландарској улици значајне су и зато што су дело чувеног архитекте Драгише Брашована. Брашован је архитекта познат на југословенском нивоу још од међуратног периода. Кренуо је од класичне архитектуре, затим прешао у модерну, да би касније градио и у духу соцреализма, са елементима архитектонског наслеђа. На овим зградама лако се препознају елементи карактеристични за балканску профану архитектуру XVIII и XIX века, али и елементи тзв. „хуманог становања“. – наводи Татјана Марковић, историчарка уметности и музејска саветница.
Нови становници доносе нови дух у град
Досељавање становника доноси нови дух у Шабац. Ненавикнути на градски живот, нови становници доносе и своје навике, па је било потребно време за привикавање на урбани начин живљења.
– Тако већ после годину–две од усељења, у Гласу Подриња проналазимо текстове у којима се станари прозивају јер је простор око зграда био прекривен шупама, кокошињцима и свињцима. Један од новинара Гласа Подриња симпатично је приметио да то морају уклонити јер живот у граду не подразумева држање животиња у ширем центру.
С друге стране, постоји и култни филм „Заједнички стан“ из шездесетих, који говори о томе да су у таквим становима неретко живеле по две или три породице. Они који су долазили са својих пространих њива и дворишта тешко су се навикавали на живот у 30–50 квадрата – објашњава Марковић.
Постављање контура града у коме данас живимо
По завршетку Другог светског рата почиње обнова земље, а у том периоду постављају се и контуре Шапца у коме данас живимо. Покретање индустрије и бројних колектива условило је прилив становништва, а стамбена криза изазвала је градњу без плана.
– Потреба за планским приступом довела је до доношења Генералног урбанистичког плана 1964. године, чији творац је био архитекта Слободан Јањић. Он је настојао да будући развој Шапца уоквири у одређене стандарде. Након тога уследила су кључна питања – пре свега насипање депресије у центру града, локације Бенске баре, где је касније пројектовано ново насеље, градски трг и хотел као централна тачка будућег градског језгра.
После шездесетих интензивно се ради на изградњи новог насеља Бенска бара, али и новог насеља Тркалиште, пројектованог за око 10.000 становника. У исто време Хемијска индустрија Зорка доживљава свој процват. Највећи извоз остварује 1974. године, што представља период највећег грађевинског бума. У то време изграђени су Спортска хала „Зорка“, нови базен и — што је посебно важно — нови мост преко Саве који је спојио Мачву и Срем – истиче историчар Дејан Живановић.
Изградња инфраструктуре
Гради се канализација, водоводна мрежа и приступне саобраћајнице. Педесетих и шездесетих подигнуте су зграда Комитета, Дом синдиката и бројне грађевине у Масариковој и Карађорђевој улици. Пројектанти су већ тада размишљали о потребама тадашњег становништва.
Најстарији солитер у Шапцу, грађен шездесетих година, и данас представља симбол града на Сави. Осмоспратница са два улаза и 100 станова била је прва грађевина тог типа у Шапцу. Шапчани су се њоме дивили, а најпоноснији су били радници Зорке.
У то време габаринту конструкцију градило је шабачко Грађевинско предузеће „Изградња“.
– У пројекту за Зоркин солитер, који настаје почетком шездесетих, планирана је и биоскопска сала са 400 места. Иако станови нису велики, водило се рачуна о „хуманом становању“ – објекту су припадале четири перионице и четири сушионице за веш – објашњава Марковић.
Овај период поставио је темеље Шапца у ком данас живимо и прича причу о његовом убрзаном напретку, индустријализацији и животу на десној обали Саве.
Хотел „Слобода“ – дело чувеног архитекте Лала Јањића, започео је са радом давне 1977. године.
– У то време изграђен је и хотел „Слобода“, а пуштен у рад 1977. године. До краја седамдесетих насеље Бенска бара било је у потпуности изграђено, а истовремено се ради и на изградњи насеља Тркалиште. Поред тога, изводе се инфраструктурни пројекти које грађани не виде, али су кључни – водовод, канализација, приступни путеви, регулација Церског ободног канала и Камичка. Све то ударило је темеље савременом Шапцу – истиче Живановић.
Од тркалишта за коње до урбаног насеља
– Уместо некадашњег хиподрома, на простору данашњег Тркалишта никло је стамбено насеље. Хиподром је 1964. измештен на другу локацију. Детаљни урбанистички план стамбене заједнице „Тркалиште“ израдио је Завод за економско и просторно пројектовање Шабац 1977. године. – наводи Марко Гавриловић, м.арх.
Планирани су сви садржаји потребни за квалитетно становање — снабдевање, култура, образовање, социјалне услуге, друштвени живот и топлификација, са циљем да се укину самосталне котларнице.
До распада Југославије деведесетих година, путни правац са севера земље ка Босни и мору увек је водио преко Шапца. Након тога многе околности се мењају, како у животу града, тако и у његовом даљем развоју.
Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
