Denis Saravakos iz Šapca, jedan je od retkih uzgajivača bamije u našoj zemlji. Gajenje ove tropske biljke, netipične za Srbiju, započeo je pre pet godina, a plodove suši i prerađuje u lekovite proizvode.
Sa biljkom neobičnom ukusa Denis se susreo prvi put u Grčkoj gde je bio na privremenim radu, a kada se vratio u Srbiju, pokušao je da pronađe začin koji mu se dopao u grčkim jelima. Međutim, ovde niko znao o čemu se radi.
Probao sam jednu vrstu jela koja mi se svidela. Nisam uopšte znao šta je u pitanju i kad sam se vratio za Srbiju pokušao sam da da nađem u marketima, ali nije je bilo. Jednom prilikom kad sam imao problema sa gastritisom od jednog čoveka sam dobio čajeve. Probao sam, a kada mi je poslao i plod da probam ja sam onda u video da je to ta biljka – priča.
Liči na papriku, ili neku mahunarku, ali, kako objašnjava Denis, ukus je sasvim drugačiji . Baš to je Denisa Saravakosa podstaklo da potraži seme bamije i pokuša da je uzgaja.
-Dobio sam preporuku da krenem da gajim tu biljku. U početku nisam ništa znao i bilo mi jako strano za naše uslove jer niko ništa nije znao da mi kaže, pa sam se mučio jedno izvesno vreme ali nisam odustajao da bi zadnje dve godine počeo malo ozbiljnije da se bavim sa njom – priča.
Bio je to pionirski poduhvat na imanju u Bogosavcu kod Šapca gde je posejao ovu tropsku biljku. Od tridesetak vrsta bamije uspeo je da pronađe osam. Privukla su ga lekovita svojstva, ali je uzgajanje na većoj površini otežavala ručna obrada. Ova biljka je izuzetno bogata mineralima poput magnezijuma, kalcijuma i kalijuma, a takođe sadrži i vlakna i vitamine A, B6, B9, C i K1. Sadrži antioksidanse i proteine. Nema masnoća, a jedna šolja bamije sadrži oko 33 kalorija.-
-Uspeo sam da nađem u početku jedno tri četiri vrste, a sad ih imam osam i počeo sam malo ozbiljnije da gajim da se bavim. Na internetu sam pronašao ljude u Bosni koji gaje bamiju i oni su mi sve to lepo objasnili. Na ovim prostorima se gaji na sasvim drugačiji od načina uzgoja ranije kada se u Srbiji gajila. Ona može da uspeva i u suptropskim pojasevima, odnosno našem području, bar se ranije, pre rata je se gajila. Ona ne voli kiselo zemljište, već glineno i rastresito pa joj ovu uslovi pogoduju. Sve se radi ručno, bez ikakve mehanizacije a nema ni prskanja. Kad dođe faza branja, ona mora svaki drugi treći dan da se bere dok je sveža – priča uzgajivač retke biljne vrste.
Bamiju koristi kao dodatak ishrani i pripremu čajeva. Ona može da se jede sirova sveža, može da se ovaj suši pa da se dodaje kao začin, može da se ostavlja u zamrzivač, a odlično ide uz jelo kao prilog, a može i da se pohuje. Znači, nećete pogrešiti u bilo kom obliku da se koristi bilo kao hrana i kao dodatak u ishrani. U Bosni je poznata Begova čorba od bamije dok se kod nas prži kao paprika ili tikvice. Lekovita je blagotvorna za ceo organizam. Ja sam uspeo od nje da izvučem neka lekovita svojstva. Uglavnom od nje pravim iz čajeve, pre svega cvetni čaj od bamije koji se ovaj koristi za detoksikaciju organizma i za regeneraciju sluznice, zatim pravimo tinkture od bamije, a od korena sam uspeo da napravim melem koji je blagotvoran deluje na ljude koji imaju suvu i ispucalu kožu na nogama i rukama ili neko kožno oboljenje – priča Denis.
Ova hranljiva biljka bogata vlaknima i vitaminima, stiže na branje 50-60 dana od sadnje Jestive mahune beru se kada su meke i dostignu veličinu prsta. Iako stidljivo stiže na srpske trpeze, Denis planira da proširi proizvodnju jer se i sam uverio u njena blagotvorna svojstva.
