Денис Саравакос из Шапца, један је од ретких узгајивача бамије у нашој земљи. Гајење ове тропске биљке, нетипичне за Србију, започео је пре пет година, а плодове суши и прерађује у лековите производе.
Са биљком необичном укуса Денис се сусрео први пут у Грчкој где је био на привременим раду, а када се вратио у Србију, покушао је да пронађе зачин који му се допао у грчким јелима. Међутим, овде нико знао о чему се ради.
Пробао сам једну врсту јела која ми се свидела. Нисам уопште знао шта је у питању и кад сам се вратио за Србију покушао сам да да нађем у маркетима, али није је било. Једном приликом кад сам имао проблема са гастритисом од једног човека сам добио чајеве. Пробао сам, а када ми је послао и плод да пробам ја сам онда у видео да је то та биљка – прича.
Личи на паприку, или неку махунарку, али, како објашњава Денис, укус је сасвим другачији . Баш то је Дениса Саравакоса подстакло да потражи семе бамије и покуша да је узгаја.
-Добио сам препоруку да кренем да гајим ту биљку. У почетку нисам ништа знао и било ми јако страно за наше услове јер нико ништа није знао да ми каже, па сам се мучио једно извесно време али нисам одустајао да би задње две године почео мало озбиљније да се бавим са њом – прича.
Био је то пионирски подухват на имању у Богосавцу код Шапца где је посејао ову тропску биљку. Од тридесетак врста бамије успео је да пронађе осам. Привукла су га лековита својства, али је узгајање на већој површини отежавала ручна обрада. Ова биљка је изузетно богата минералима попут магнезијума, калцијума и калијума, а такође садржи и влакна и витамине А, Б6, Б9, Ц и К1. Садржи антиоксидансе и протеине. Нема масноћа, а једна шоља бамије садржи око 33 калорија.-
-Успео сам да нађем у почетку једно три четири врсте, а сад их имам осам и почео сам мало озбиљније да гајим да се бавим. На интернету сам пронашао људе у Босни који гаје бамију и они су ми све то лепо објаснили. На овим просторима се гаји на сасвим другачији од начина узгоја раније када се у Србији гајила. Она може да успева и у суптропским појасевима, односно нашем подручју, бар се раније, пре рата је се гајила. Она не воли кисело земљиште, већ глинено и растресито па јој ову услови погодују. Све се ради ручно, без икакве механизације а нема ни прскања. Кад дође фаза брања, она мора сваки други трећи дан да се бере док је свежа – прича узгајивач ретке биљне врсте.
Бамију користи као додатак исхрани и припрему чајева. Она може да се једе сирова свежа, може да се овај суши па да се додаје као зачин, може да се оставља у замрзивач, а одлично иде уз јело као прилог, а може и да се похује. Значи, нећете погрешити у било ком облику да се користи било као храна и као додатак у исхрани. У Босни је позната Бегова чорба од бамије док се код нас пржи као паприка или тиквице. Лековита је благотворна за цео организам. Ја сам успео од ње да извучем нека лековита својства. Углавном од ње правим из чајеве, пре свега цветни чај од бамије који се овај користи за детоксикацију организма и за регенерацију слузнице, затим правимо тинктуре од бамије, а од корена сам успео да направим мелем који је благотворан делује на људе који имају суву и испуцалу кожу на ногама и рукама или неко кожно обољење – прича Денис.
Ова хранљива биљка богата влакнима и витаминима, стиже на брање 50-60 дана од садње Јестиве махуне беру се када су меке и достигну величину прста. Иако стидљиво стиже на српске трпезе, Денис планира да прошири производњу јер се и сам уверио у њена благотворна својства.
