Na letnjikovačkom brdu, prekoputa Crkve Svete Trojice, gde se danas nalaze Predškolska ustanova, Naučni i Trening-centar, 1906. godine osnovan je Letnjikovac za slabunjavu decu. Ova ustanova, koja je pružala zdravstvenu pomoć siromašnoj deci, radila je zahvaljujući naporima dr Mihaila Dunjića sve do početka Drugog svetskog rata. Osim što se do sredine prošlog veka starao o podmlatku Šapca, Letnjikovac je dao ime kasnijem naselju.
Lokacija dečijeg oporavilišta pažljivo je odabrana – dnevni letnjikovac trebalo je da bude blizu grada, a taman toliko daleko da je vazduh čist od mnoštva drveća, takoreći lekovit.
– Početkom 20. veka to je bio nenaseljen prostor između dva naselja – Odžino selo, kasnije Pocerski Pričinović i Muselini, kasniji Jevremovac. Blizina Šapcu je sigurno uticala da najpre ima svrhu letnjikovca a kasnije da se oko njega formira i naselje – kaže istoričar Dejan Živanović, koji je o ovome detaljno pisao u Časopisu za kulturu i umetnost Kod 21.
Na livadi usred letnjikovačke šume 1906. godine, koju su besplatno ustupili braća Kurtović, podignut je paviljon sa drvenom barakom. Troškove njegovog podizanja snosila je Šabačka opština. Na samom početku rada oporavilišta upisano je 40. dece. Nadoknadu za siromašnije obezbeđivala je opština, a ostali su plaćali 10 dinara mesečno. Za kratko vreme Letnjikovac je postao zdravstveno-kulturna ustanova koja nimalo ne zaostaje za sličnim u Beogradu i Kragujevcu.
O njegovom ugledu govori i podatak da je nakon nepunih mesec dana od njegovog otvaranja u okviru obilaska šabačkog kraja, povodom obeležavanja stogodišnjice Mišarske bitke, ovu ustanovu sa svojom svitom posetio prestolonaslednik Đorđe Karađorđević.
U narednim godinama ovde je u letnjem periodu redovno boravilo od 40 do 60 dece.
– Kuće su bile dosta lošije, bilo je dosta memle u gradskim zgradama u kojima su živeli, što je dovodilo do bolesti. I ekonomski uslovi su bili takvi da deca bilo kog staleža nisu mogla da odu u banje, na more. Ali prevashodno je bilo dosta dece koja su zbog svoje neuhranjenosti i slabašnosti organizma imala potrebu da više vremena provedu u prirodi, na čistom vazduhu, da imaju tretman koji njihove porodice nisu mogle da obezbede. Letnjikovac je prvenstveno tome služio, a poredili su ga sa onim u Košutnjaku – ističe istoričar.
Letnjikovac je potpuno uništen u Prvom svetskom ratu, ali njegovi predratni rezultati doprineli su da bude jedna od prvih ustanova koja će posle velikih stradanja biti obnovljena. Ključnu ulogu u tome imao je dr Mihailo Dunjić, predsednik Društva za čuvanje narodnog zdravlja i upravnik Okružne bolnice u Šapcu.
– Nije bilo kontinuirane državne potpore, kao danas. Sve je bilo na Društvu narodnog zdravlja, njihovog uticaja, poznanstava, pokušavali su da pronađu izvore finansiranja kako bi sve funkcionisalo. Veliku ulogu imao je dr Mihailo Dunjić, koji je uz pomoć svojih veza uspevao da nabavi sredstva za Letnjikovac, a kako se on razvijao, dobijao je sve veću pomoć, recimo oko 30-ih godina, i od Šabačke opštine i Drinske banovine – objašnjava dalji razvoj Letnjikovca Dejan Živanović.
Prema projektu inženjera Živana Mitrovića, podignut je prvi veliki paviljon i letnjikovačka vila, ispred kojih je zasađen park – navodi se u tekstu „110 godina šabačkog Letnjikovca“. Konkursi za radnike i upis dece, objavljivani su svake godine. Uglavnom su primana malokrvna i slabunjava deca siromašnijih roditelja – navodi Šabački glasnik.
– Postojala je kontinuirana zdravstvena briga – dolazili su lekari, kasnije je to postao standard oporavilišta. To je bio pokušaj sistemske nege o deci, kao naraštaju koji tek treba da stasa i preuzme neku ulogu u društvu – priča Živanović.
Letnjikovac je imao odlično okruženje, čist vazduh i izvanrednu vodu za piće. Deca su dobijala pet obroka dnevno. Sobe za prenoćišta bile su osunčane, a kreveti razdeljeni po kubaturi. Prozori su bili dupli, a prostorije su ispunjavale sve higijenske uslove. Kuhinje, takođe. Spremala su se sva povrća, što je za decu bilo vrlo značajno. Slabunjava deca neverovatno brzo su se razvijala i dobijala povećanje kilograma – piše Šabački glasnik od 17. juna 1936.
U periodu od 1. jula do 1. septembra u Letnjikovcu je boravilo i do 300 siromašne dece.
– Kako se razvijao stacionar, tako je grupa dece koja su dolazila bila šira – iz Loznice, Lajkovca, Obrenovca, na kraju su dolazila čak i deca iz Bijeljine. Sa približavanjem Drugog svetskog rata sve je bilo razvijenije, bile su uhodanije procedure u samom Letnjikovcu.
Život se odvijao po utvrđenom rasporedu: ustajanje, sunčanje, igranje, kupanje, izlet na polju, gde su vazduh i okruženje čisti i prijatani. Posle vežbi za disanje propisanih od Ministarstva narodnog zdravlja i gimnastike, deca su imala časove na kojima su vežbala da pletu kotarice i druge predmete od pruća i rafije, slamene šešire, drvorez itd. Osim toga, deca su kao zanimanje gajila voćnjak, baštu i uređivala novozasađeni borov park. Vesele dečije igre bile su neizostavne. Letnjikovac je imao i malu domaću apoteku sa najpotrebnijim lekovima – objavila je beogradska Pravda 31. jula 1929.
Šabački letnjikovac stekao je ugled prvoklasnih dečijih odmarališta i lečilišta otkako je 1928. godine u njega stupila dr Zagorka Popović. Društvo je na Letnjikovcu već 1929. godine, imalo tri najmodernije barake za prenoćište dece. Na raspolaganju se nalazilo 70 kreveta, trpezarija za hladno i toplo vreme, kupatila sa kadama i tuševima, kao i sve sprave za gimnastiku i sportove.
– Uprava je 1930. godine odlučila da Letnjikovac postane internat, pa su deca primana na period od najmanje mesec dana, bez mogućnosti odlaska jer je prevoz ukinut, sem u slučaju bolesti – navodi Dejan Živanović.
Pred sam početak Drugog svetskog rata Ministarstvo socijalne politike i narodnog zdravlja stavilo je Društvu na raspolaganje kredit za zidanje zgrade umesto paviljona i dotrajalih baraka. Zgrada je trebalo da bude podignuta 1941. godine, međutim, to se nije desilo, a objekti dečijeg Letnjikovca korišćeni su za smeštaj ratnih izbeglica.
Zgrada Letnjikovca rekonstruisana je i danas se u novoizgrađenom kompleksu u njoj nalazi moderan Trening-centar , dok će još jedan preostali objekat iz ovog perioda uskoro postati gerijatrijski klub.
