На летњиковачком брду, прекопута Цркве Свете Тројице, где се данас налазе Предшколска установа, Научни и Тренинг-центар, 1906. године основан је Летњиковац за слабуњаву децу. Ова установа, која је пружала здравствену помоћ сиромашној деци, радилa је захваљујући напорима др Михаила Дуњића све до почетка Другог светског рата. Осим што се до средине прошлог века старао о подмлатку Шапца, Летњиковац је дао име каснијем насељу.
Локација дечијег опоравилишта пажљиво је одабрана – дневни летњиковац требало је да буде близу града, а таман толико далеко да је ваздух чист од мноштва дрвећа, такорећи лековит.
– Почетком 20. века то је био ненасељен простор између два насеља – Оџино село, касније Поцерски Причиновић и Муселини, каснији Јевремовац. Близина Шапцу је сигурно утицала да најпре има сврху летњиковца а касније да се око њега формира и насеље – каже историчар Дејан Живановић, који је о овоме детаљно писао у Часопису за културу и уметност Код 21.
На ливади усред летњиковачке шуме 1906. године, коју су бесплатно уступили браћа Куртовић, подигнут је павиљон са дрвеном бараком. Трошкове његовог подизања сносила је Шабачка општина. На самом почетку рада опоравилишта уписано је 40. деце. Надокнаду за сиромашније обезбеђивала је општина, а остали су плаћали 10 динара месечно. За кратко време Летњиковац је постао здравствено-културна установа која нимало не заостаје за сличним у Београду и Крагујевцу.
О његовом угледу говори и податак да је након непуних месец дана од његовог отварања у оквиру обиласка шабачког краја, поводом обележавања стогодишњице Мишарске битке, ову установу са својом свитом посетио престолонаследник Ђорђе Карађорђевић.
У наредним годинама овде је у летњем периоду редовно боравило од 40 до 60 деце.
– Куће су биле доста лошије, било је доста мемле у градским зградама у којима су живели, што је доводило до болести. И економски услови су били такви да деца било ког сталежа нису могла да оду у бање, на море. Али превасходно је било доста деце која су због своје неухрањености и слабашности организма имала потребу да више времена проведу у природи, на чистом ваздуху, да имају третман који њихове породице нису могле да обезбеде. Летњиковац је првенствено томе служио, а поредили су га са оним у Кошутњаку – истиче историчар.
Летњиковац је потпуно уништен у Првом светском рату, али његови предратни резултати допринели су да буде једна од првих установа која ће после великих страдања бити обновљена. Кључну улогу у томе имао је др Михаило Дуњић, председник Друштва за чување народног здравља и управник Окружне болнице у Шапцу.
– Није било континуиране државне потпоре, као данас. Све је било на Друштву народног здравља, њиховог утицаја, познанстава, покушавали су да пронађу изворе финансирања како би све функционисало. Велику улогу имао је др Михаило Дуњић, који је уз помоћ својих веза успевао да набави средства за Летњиковац, а како се он развијао, добијао је све већу помоћ, рецимо око 30-их година, и од Шабачке општине и Дринске бановине – објашњава даљи развој Летњиковца Дејан Живановић.
Према пројекту инжењера Живана Митровића, подигнут је први велики павиљон и летњиковачка вила, испред којих је засађен парк – наводи се у тексту „110 година шабачког Летњиковца“. Конкурси за раднике и упис деце, објављивани су сваке године. Углавном су примана малокрвна и слабуњава деца сиромашнијих родитеља – наводи Шабачки гласник.
– Постојала је континуирана здравствена брига – долазили су лекари, касније је то постао стандард опоравилишта. То је био покушај системске неге о деци, као нараштају који тек треба да стаса и преузме неку улогу у друштву – прича Живановић.
Летњиковац је имао одлично окружење, чист ваздух и изванредну воду за пиће. Деца су добијала пет оброка дневно. Собе за преноћишта биле су осунчане, а кревети раздељени по кубатури. Прозори су били дупли, а просторије су испуњавале све хигијенске услове. Кухиње, такође. Спремала су се сва поврћа, што је за децу било врло значајно. Слабуњава деца невероватно брзо су се развијала и добијала повећање килограма – пише Шабачки гласник од 17. јуна 1936.
У периоду од 1. јула до 1. септембра у Летњиковцу је боравило и до 300 сиромашне деце.
– Како се развијао стационар, тако је група деце која су долазила била шира – из Лознице, Лајковца, Обреновца, на крају су долазила чак и деца из Бијељине. Са приближавањем Другог светског рата све је било развијеније, биле су уходаније процедуре у самом Летњиковцу.
Живот се одвијао по утврђеном распореду: устајање, сунчање, играње, купање, излет на пољу, где су ваздух и окружење чисти и пријатани. После вежби за дисање прописаних од Министарства народног здравља и гимнастике, деца су имала часове на којима су вежбала да плету котарице и друге предмете од прућа и рафије, сламене шешире, дрворез итд. Осим тога, деца су као занимање гајила воћњак, башту и уређивала новозасађени боров парк. Веселе дечије игре биле су неизоставне. Летњиковац је имао и малу домаћу апотеку са најпотребнијим лековима – објавила је београдска Правда 31. јула 1929.
Шабачки летњиковац стекао је углед првокласних дечијих одмаралишта и лечилишта откако је 1928. године у њега ступила др Загорка Поповић. Друштво је на Летњиковцу већ 1929. године, имало три најмодерније бараке за преноћиште деце. На располагању се налазило 70 кревета, трпезарија за хладно и топло време, купатила са кадама и тушевима, као и све справе за гимнастику и спортове.
– Управа је 1930. године одлучила да Летњиковац постане интернат, па су деца примана на период од најмање месец дана, без могућности одласка јер је превоз укинут, сем у случају болести – наводи Дејан Живановић.
Пред сам почетак Другог светског рата Министарство социјалне политике и народног здравља ставило је Друштву на располагање кредит за зидање зграде уместо павиљона и дотрајалих барака. Зграда је требало да буде подигнута 1941. године, међутим, то се није десило, а објекти дечијег Летњиковца коришћени су за смештај ратних избеглица.
Зграда Летњиковца реконструисана је и данас се у новоизграђеном комплексу у њој налази модеран Тренинг-центар , док ће још један преостали објекат из овог периода ускоро постати геријатријски клуб.
