Služenje vojnog roka u staroj Jugoslaviji, čini se, bilo je podjednako važno i neizostavno u procesu sazrevanja i postajanja „muškarcem“ koliko i obrazovanje, ženidba. Vojna obaveza, koje se pripadnici starijih generacija sećaju sa nostalgijom i setom, jedno je od najlepših obeležja minulog vremena. Prijateljstva sklopljena u kasarnama širom bivše federativne države, nakon ratova devedesetih čuvale su još jedino retke izbledele fotografije. Međutim, nove tehnologije i društvene mreže omogućile su starim klasnim drugovima da se povežu, a možda i ponovo okupe. Kasarna na Savi bila je „druga kuća“ mnogim regrutima iz svih bivših republika i stecište brojnih priča i uspomena, a danas je od nje ostao još samo kaldrmom popločan put kojim se do ove vojne zgrade dolazilo. Ipak, nekima je dovoljno i to da ožive stara sećanja.
„U Šabac sam stigao predveče. Tu sretnem Damira iz Zagreba, takođe pontonirskog inžinjerca. Malo smo se šetali po gradu. U neko doba odlučimo da krenemo prema kasarni „Mačvanski partizanski odred“ na Savi. Kasarna danas više ne postoji, koliko sam čuo srušena je u NATO-vom bombardovanju 1999. Sećam se da je ulica koja je vodila prema kasarni bila kaldrmisana, i da je duž kasarnske ograde bila pruga. Takođe se sećam da je bio mrkli mrak jer kao za pakost skoro da nije bilo nijedne ulične svetiljke. Dobauljasmo nekako do kasarne i tu poče naše inžinjersko vojnikovanje“, seća se jedan od pripadnika Vojske JNA na „zidu“ foruma na temu JNA-SFRJ.
“Da li je neko služio u kasarni na Savi u Šapcu u komandi izviđačka inženjerija 83. godine?! Komandir zastavnik Ščekić. Bio sam u potkomandi u Obrenovcu gdje smo imali obuku”, napisao je jedan od sagovornika na forumu nostalgičnih poruka o služenju vojnog roka.
Na to se javila nekolicina iz generacije.
Pononirski bataljon (Foto: stari Šabac)
Aleksandar Obrenović će staviti temelje kasarne u Šapcu a sve ono što će uslediti kasnije, sada je istorija. O tome svedoči po koje pismo i komentar onih koji su ovde služili vojni rok.
“Bio sam u Šapcu, inžinjerija (izviđačko-ronilački vod). Za ronioce inače ne postoji klasična obuka pošto nema sredstava, već su tamo stavljali vozače i kurire, tako da sam većinu vojnog roka proveo kao kurir komandanta bataljona”, napisao je jedan od učesnika u diskusiji.
Bilo ih je iz cele bivše Juge. U ovom društvu za dopisivanje, našao se i bivši vojnik iz Slovenije:
Pononirski most preko Save
“Koje godine si služio u Šapcu? Ja sam bio u kasarni na Savi. Služio sam izviđačku inženjeriju 83 godine”, pozdravljao je bivši vojnik iz Slovenije.
Ta kasarna na Savi bila je sve do 22. maj 1999. godine kada je srušena u bombardovanju.
