Дистрикт
У покрету

ОД КАСАРНЕ НА САВИ ОСТАЛО СЕЋАЊЕ

Служење војног рока у старој Југославији, чини се, било је подједнако важно и неизоставно у процесу сазревања и постајања „мушкарцем“ колико и образовање, женидба. Војна обавеза, које се припадници старијих генерација сећају са носталгијом и сетом, једно је од најлепших обележја минулог времена. Пријатељства склопљена у касарнама широм бивше федеративне државе, након ратова деведесетих чувале су још једино ретке избледеле фотографије. Међутим, нове технологије и друштвене мреже омогућиле су старим класним друговима да се повежу, а можда и поново окупе. Касарна на Сави била је „друга кућа“ многим регрутима из свих бивших република и стециште бројних прича и успомена, а данас је од ње остао још само калдрмом поплочан пут којим се до ове војне зграде долазило. Ипак, некима је довољно и то да оживе стара сећања.

„У Шабац сам стигао предвече. Ту сретнем Дамира из Загреба, такође понтонирског инжињерца. Мало смо се шетали по граду. У неко доба одлучимо да кренемо према касарни „Мачвански партизански одред“ на Сави. Касарна данас више не постоји, колико сам чуо срушена је у НАТО-вом бомбардовању 1999.  Сећам се да је улица која је водила према касарни била калдрмисана, и да је дуж касарнске ограде била пруга. Такође се сећам да је био мркли мрак јер као за пакост скоро да није било ниједне уличне светиљке. Добауљасмо некако до касарне и ту поче наше инжињерско војниковање“, сећа се један од припадника Војске ЈНА на „зиду“ форума на тему ЈНА-СФРЈ.

“Да ли је неко служио у касарни на Сави у Шапцу у команди извиђачка инжењерија 83. године?! Командир заставник Шчекић. Био сам у поткоманди у Обреновцу гдје смо имали обуку”, написао је један од саговорника на форуму носталгичних порука о служењу војног рока.
На то се јавила неколицина из генерације.

Пононирски батаљон (Фото: стари Шабац)

Александар Обреновић ће ставити темеље касарне у Шапцу а све оно што ће уследити касније, сада је историја. О томе сведочи по које писмо и коментар оних који су овде служили војни рок.
“Био сам у Шапцу, инжињерија (извиђачко-ронилачки вод). За рониоце иначе не постоји класична обука пошто нема средстава, већ су тамо стављали возаче и курире, тако да сам већину војног рока провео као курир команданта батаљона”, написао је један од учесника у дискусији.
Било их је из целе бивше Југе. У овом друштву за дописивање, нашао се и бивши војник из Словеније:

Пононирски мост преко Саве

“Које године си служио у Шапцу? Ја сам био у касарни на Сави. Служио сам извиђачку инжењерију 83 године”,  поздрављао је бивши војник из Словеније.
Та касарна на Сави била је све до 22. мај 1999. године када је срушена у бомбардовању.

 

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима