Дистрикт
Друштво

ОД ЈЕДНОГ ПЕТКОВОГ ПАРАДАЈЗА ЦЕЛА ПОРОДИЦА СИТА ДВА ДАНА

Петко Филиповић из Мајура код Шапца гаји џиновски парадајз. За радознале муштерије убрао је плод тежак килограм, а раније је брао и од килограм и четири стотине грама.

Сигуран је у свој производ, који без грешке у својој башти узгаја већ тридесет година. Због масе и величине плодова на овим биљкама, Петкови су парадајзи постали права атракција.

– Овај кило има, не сме померити нимало од киле. А измерићемо га сад – показује један од највећих парадајза у својој башти Петко Филиповић из Мајура.

Парадајз тежак готово килограм (Фото: Дистрикт)

И нама лажи, нема преваре – само један плод, а вага показује невероватну бројку од готово килограм.

– Вага каже 900 грама, али још је јака, кад се врати вага, парадајз мери 950 – слажу се сви.

Мери 950 грама (Фото: Дистрикт)

Само педесет грама фали до килограма. Али, то није Петков парадајз рекордер, јер је ранијих година имао и тежих. Кад је боља година и више се залива, нема им премца.

– Имао сам парадајз који је тежио килограм и 200, килограм и 300, а прошле године килограм и 400 грама. Ове године мало сам запустио, није ово ни заливано пуно, али потрудићу се мало боље да буде – каже произвођач.

Кад узрасту, ова четири парадајза теже барем 4 килограма (Фото: Дистрикт)

Црвени и сочни, родили су као гроздови, па са једног струка убере неколико килограма. Од тежине, биљку савијају ка земљи, колико су бујни. А биће за све, да се сладе и домаћин и купци до краја лета, јер још рађају.

– Нису још сви зрели, али на једном струку парадајза од њих неколико плодова сигурно три килограма има. Морам да вежем, хоће да се отцепе са струка, ломи роднице. Буде пуно зато што је брано, а још цвата – показује Петко својих руку дело. 

Обичан парадајз баца у обалу (Фото: Дистритк)

У килограм парадајза стане и по 6-7 плодова просечне величине. Међутим, један Петков парадајз довољан је за породични ручак, а понекад претекне и за следећи дан.

– Ово је џиновски, а овај мали нормалан – такве ја бацам у обалу. Њих не користим. Користим само ове велике и људи долазе, купују кући. Не могу да најамим. Једна породица ми каже да два дана једу – хвали се произвођач.

Семе донео из Босне пре 30 година (Фото: Дистрикт)

Семе сорте воловско срце је, каже донео из Босне и већ три деценије успева да одгаји овако крупан плод који има укус пардајза из његовг детињства.

– То слади, то је квалитет, нема оних белих жила. Кад направим салату има она чорбице да се насрчем. Киси, слади, топи се у устима – прича он.

Када је укус у питању, нема дилеме (Фото: Дистрикт)

Петко воли да купци пробају, зато сече свој џиновски парадајз на пола, а сам поглед на румене и сочне полутке гарантује да је изузетног укуса, у шта се једним залогајем може врло лако и уверити.

– Ако је сладак, причајте свима, ако није, ником ништа не говорите – шали се овај Мајурац.

Један овакав довољан за два породична ручка (Фото: Дистрикт)

Присутни који су дегустирали на лицу места, тврде да је стварно сладак, да ни укусу ни маси не треба ништа ни одузети, ни додати. Јер шта додати парадајзу од кило, осим се чудити и уживати у његовом укусу.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима