Petko Filipović iz Majura kod Šapca gaji džinovski paradajz. Za radoznale mušterije ubrao je plod težak kilogram, a ranije je brao i od kilogram i četiri stotine grama.
Siguran je u svoj proizvod, koji bez greške u svojoj bašti uzgaja već trideset godina. Zbog mase i veličine plodova na ovim biljkama, Petkovi su paradajzi postali prava atrakcija.
– Ovaj kilo ima, ne sme pomeriti nimalo od kile. A izmerićemo ga sad – pokazuje jedan od najvećih paradajza u svojoj bašti Petko Filipović iz Majura.
I nama laži, nema prevare – samo jedan plod, a vaga pokazuje neverovatnu brojku od gotovo kilogram.
– Vaga kaže 900 grama, ali još je jaka, kad se vrati vaga, paradajz meri 950 – slažu se svi.
Samo pedeset grama fali do kilograma. Ali, to nije Petkov paradajz rekorder, jer je ranijih godina imao i težih. Kad je bolja godina i više se zaliva, nema im premca.
– Imao sam paradajz koji je težio kilogram i 200, kilogram i 300, a prošle godine kilogram i 400 grama. Ove godine malo sam zapustio, nije ovo ni zalivano puno, ali potrudiću se malo bolje da bude – kaže proizvođač.
Crveni i sočni, rodili su kao grozdovi, pa sa jednog struka ubere nekoliko kilograma. Od težine, biljku savijaju ka zemlji, koliko su bujni. A biće za sve, da se slade i domaćin i kupci do kraja leta, jer još rađaju.
– Nisu još svi zreli, ali na jednom struku paradajza od njih nekoliko plodova sigurno tri kilograma ima. Moram da vežem, hoće da se otcepe sa struka, lomi rodnice. Bude puno zato što je brano, a još cvata – pokazuje Petko svojih ruku delo.
U kilogram paradajza stane i po 6-7 plodova prosečne veličine. Međutim, jedan Petkov paradajz dovoljan je za porodični ručak, a ponekad pretekne i za sledeći dan.
– Ovo je džinovski, a ovaj mali normalan – takve ja bacam u obalu. Njih ne koristim. Koristim samo ove velike i ljudi dolaze, kupuju kući. Ne mogu da najamim. Jedna porodica mi kaže da dva dana jedu – hvali se proizvođač.
Seme sorte volovsko srce je, kaže doneo iz Bosne i već tri decenije uspeva da odgaji ovako krupan plod koji ima ukus pardajza iz njegovg detinjstva.
– To sladi, to je kvalitet, nema onih belih žila. Kad napravim salatu ima ona čorbice da se nasrčem. Kisi, sladi, topi se u ustima – priča on.
Petko voli da kupci probaju, zato seče svoj džinovski paradajz na pola, a sam pogled na rumene i sočne polutke garantuje da je izuzetnog ukusa, u šta se jednim zalogajem može vrlo lako i uveriti.
– Ako je sladak, pričajte svima, ako nije, nikom ništa ne govorite – šali se ovaj Majurac.
Prisutni koji su degustirali na licu mesta, tvrde da je stvarno sladak, da ni ukusu ni masi ne treba ništa ni oduzeti, ni dodati. Jer šta dodati paradajzu od kilo, osim se čuditi i uživati u njegovom ukusu.
