U Ulici kralja Aleksandra u Šapcu postavljena je spomen-ploča na kuću u kojoj je pre 110 godina stanovala čuvena spisateljica i prva žena akademik u Srbiji Isidora Sekulić. Znamenje, koje je rad akademika SKANU, Dragoljuba Drage Mirkovića, likovnog umetnika iz Bijeljine, prethodno je osveštao episkop šabački Lavrentije u gradskoj Sabornoj crkvi.
Ulica u kojoj je živela Isidora Sekulić
Podsećanje da je jedna od najznačajnijih žena srpske nauke i književnosti od 1909. do 1912. godine živela i predavala na Višoj ženskoj školi u Šapcu stajaće na kući koja datira iz 19. veka, i samim spoljašnjim izgledom odražava duh Isidorinog vremena.
– Vlasnik kuće otkrio nam je pločicu iznad vrata na kojoj piše ime jedne italijanske osiguravajuće kuće, osnovane 1831. godine. Dakle ta kuća je iz 19. veka i krajnje je logično da je ona i ostala u tom stilu, autentičnom izgledu i dočarava Isidorin svet od pre 110 godina – kaže protođakon dr Ljubomir Ranković, glavni urednik „Glasa crkve“, i jedan od glavnih pokretača ove inicijative.
Podaci koji svedoče o istorijskoj vrednosti objekta
Srpska kraljevska akademija naučnika i umetnika i šabački „Glas Crkve“ u čijem izdanju su nedavno izašla Isidorina petotomna sabrana dela u luksuznom povezu na oko 2500 strana, omogućili su Šapčanima da obeleže važan jubilej – 110 godina otkako je u ovaj grad pristigla najumnija Srpkinja.
– Datum njenog dolaska u Šabac, 7. oktobar, za mene je poseban dan, a postavljanje ove spomen-ploče izuzetan događaj. Važno mi je to što prolazim kuda je ona kročila, što živim u gradu u kom je ona bila – ističe Ranković i navodi da je pre dolaska ovde, u Pančevu, gde nije bila najbolje prihvaćena u maloj sredini, poetski rekla „Selim se sa lastama u Šabac“, da bi zaista došla lađom u grad na Savi.
Bila je iznad male sredine
Kao i svi umovi, bila je daleko ispred svog vremena i često nije sa razumevanjem bila prihvatana u mestima gde je boravila. Međutim, Šabac, budući da je bio pokrajinski grad sa različitim uticajima, na neki način parirao je, ili barem prijao njenim interesovanjima.
– Šabac je u to vreme bio grad književnosti, gde je izlazilo 26 listova, grad Stanislava Vinavera. Isidora je dolazila u našu crkvu sa čijeg su se zvonika oglasila zvona iz pripovetke Laze Lazarević „Prvi put s ocem na jutrenje“. Predavala je u školi u gradu gde je učio Jovan Cvijić, odakle je Stojan Novaković, ovde su se mnogi noviteti pojavili kao prvi u Srbiji. Ona je svega toga bila duboko svesna. Bila je jedna vrsta prirodne nadogradnje svih ovih dešavanja – tvrdi Ranković, priređivač Isidorinih sabranih dela.
Isidora sekulić sa profesorima Više ženske škole u kojoj je predavla (Izvor: Biblioteka šabačka; foto: J. Gubelić)
Najliterarnija žena srpske književnosti svoja najznačajnija dela napisala je upravo za vreme svog boravka u Šapcu – briljantna „Pisma iz Norveške“, „Saputnike“ i „Đakona bogorodičine crkve“ . Takođe, ovde je 1910. godine dobila srpsko državljanstvo, što je njoj bilo veoma važno. Iz kuće koja će od danas jasno ukazivati na Isidorine mirne i stvaralački najplodnije dane otišla je u Beograd 25. septembra 1912. godine.
Ovde je provela tri godine
Žena čiji su jezik, stil i teme ocenjeni kao drugačiji, prva je dama koja je ušla u hram nauke i kulture nazvan Srpska akademija nauka i umetnosti. Decenijama, možda i vek kasnije, njena drugost prepoznata je kao najava visokog modernizma i inovativnosti. Mnogi joj to nisu oprostili, ali ona je svoju sreću pronašla u radu i prosvećivanju.
– Ona je bila moderna, oblačila se evropski, elegantno, nije nosila maramu, bila je podšišana, zvali su je šišava Isidora. Predavala je matematiku, nemački, i u dva razreda predavala je atletiku. Prema đacima je bila stroga, ali imala je veliki autoritet. Bila je po modelu engleskih profesora, ozbiljna, pridavala je veliki značaj svom pozivu, uspevala je da učenike motiviše, vaspita, svesna svoje uloge u narodu, spremala je decu za vreme koje je očekivalo Srbiju, a Srbija se tada spremala da na velika vrata uđe u Evropu – zaključuje Ljubomir Ranković, veliki poznavalac Isidorinog života i stvaralaštva.
