Iako je u selima manja verovatnoća da se virus širi jer su kuće udaljenije i retka su kolektivna okupljanja, nikome nije svejedno. Selo Grčić, sa oko svega 300 stanovnika, nalazi se na 700 metara nadmorske visine, u blizini Ljubovije. Panika iz velikih gradova ne utiče na njihove dnevne aktivnosti i obavezne poslove, ali nove informacije o epidemiji koja je uzdrmala veliki deo planete, redovno prate.
Iz svog dvorišta Damljanovići prvo vide planinu, pa tek onda komšiju, zbog toga na pitanje da li se plaše korone, odgovaraju.
– Neće korona u selo. Svi beže iz sela – kaže domaćica Damljanovića.
Ipak, nije baš tako, unuci su odmah stigli u selo, a korona je glavna tema.
– Samo o tome pričamo i ovde, o virusu – kažu.
Posao u selu ne može da čeka, a uveče gledaju šta se događa u zemlji i svetu.
– Ljudi se kreću, prenose. Naježim se kad gledamo, tako je svugde u svetu, druge nam nema – mire se sa sudbinom koju ovih dana dele sa stanovnicima čitave planete.
Oni ne moraju da drže odstojanje, jer se za to pobrinula priroda. Prvi komšija ovde je tek nakon kilometar, dva razdaljine. A do njega stižu makadamskim putem do 700 metara nadmorske visine. Nadaju se da je to dovoljno da ovaj virus ne može stići.
Ipak, nikom nije svejedno.
– Sin mi je u Nemačkoj, ne može da se vrati. Ćerka mi radi u Ubu. Kažem, dovedite mi makar unuku na selo – priča jedna od meštanki.
I dok ovce čuva, Dragana prati vesti, jer želi da zna kako da se zaštiti.
– Čitam na telefonu, pratim vesti šta se dešava – priča Dragana.
Policijski čas poštovali su i pre uvođenja jer ovde je u pet mrak, a onda se zbiju u svoja domaćinstva i mole da sve ovo što pre prođe.