Više od dve decenije iskustva u padobranstvu i ronjenju, preko 4.500 padobranskih skokova i više od 3.000 sati provedenih pod vodom, bivšeg pripadnika čuvene 63. Padobranske brigade, Šapčanina Mihaila Matića vinulo je u sam vrh profesionalaca u ovim sportovima. U njegovim rukama sigurni su svi koji se odluče da osete čari ovih sportova. To je dokazao i u Americi gde je osnovao Kompaniju “Extreme sports USA”, gde je obuku prošlo stotine padobranaca i ronilaca.
Vrsni znalac padobranstva (Foto: privatna arhiva)
Svakog leta, kada iz Amerike dođe na odmor, u rodnom Šapcu njegova Sportska organizacija “Srpski vitezovi“ na stotine polaznika uči da savladaju veštine ronjenja i osete lepotu padobranskog skoka. Tako će biti i ove godine.
„Samo padobranci znaju zašto ptice pevaju, a ja sam to osetio više od 4.000 puta. Pune dve decenije padobranstvo mi je profesija, ali i danas svaki skok podjednako mi je uzbudljiv. Leteti nebom je neopisiv osećaj. To ne mogu ni sa čim da uporedim. Ja ronim, vozim motor, skijam, volim sportske automobile, ali skok padobranom je poseban doživljaj. Na zemlji možda jeste sigurnije, ali je iznad zemlje neuporedivo lepše“, objašnjava Mihailo.
U nebeskim visinama (Foto: privatna arhiva)
Sve je počelo 1994. godina, kada je sa 17 godina, u Subotici, skočio sa visine od 800 metara.
„Sećam se kao sada. Bio je 20. avgust. Od mene, čini mi se, niko nije bio srećniji. Posle tog skoka, znao sam da ću skakati ceo život. Pošto nisam bio punoletan, roditelji su morali da potpišu saglasnost. Sećam se da su negodovali, ali su na kraju rekli – Idi i skači“, priča Mihailo.
Usledio je odlazak u vojsku, naravno u nišku 63. Padobransku brigadu. Par godina kasnije želeo je da iskusi kako je pod vodom. Kada je savladao ronjenje, svoje veštine je usavršavao tako da danas kao instruktor obučava i druge. Taj posao radio je u Americi.
„U Americi te ne pitaju da li si Srbin, koje si nacije i odakle dolaziš, već šta znaš da radiš. Oni te gledaju kao padobranca. Jednostvno, ako si dovoljno dobar, nema dileme da će te primiti u klub. Kod njih ovaj posao rade bivši Marinci, Zelene beretke, Mornaričke foke i njihova bivša vojska. Ja sam prvo radio na aerodromu kao kamerman, a onda sam postao član Američkog padobranskog tima „Fastrax“. Tamo smo obučavali padobrance i izvodili tandem skokove“, priča Mihailo.
Slobodan pad (Foto: privatna arhiva)
Dnevno je mogao da „skoči“ i 10 puta. Nekada sam, a nekada noseći na svojim grudima one koji žele da dožive jedinstven adrenalinski izazov ili taj trenutak dobiju zabeležen u formi fotografija ili snimka.
Posle 4.250 skokova, visinomer skoro ne gleda, jer sam zna kada je vreme da otvori padobran. Ne razmišlja da li će se padobran otvoriti, jer zna da sve zavisi od toga koliko je pribran.
„Ja sam gledao smrt iz vazduha. Gledao sam kako su se ljudi povređivali. Jednom prilikom čovek koji je bio sa mnom u avionu, nastradao je. Ali, mi znamo da su te greške uglavnom ljudske i da sve zavisi od nas. Padobrani su danas moderni i bezbedni i male su šanse da se nešto loše desi, posebno u slobodnom padu. Jedino ako se sudare padobranci u vazduhu, ili pak prilikom prizemljenja“, objašnjava Matić.
Detalji padobranskog skoka (Foto: privatna arhiva)
Ovaj neustrašivi Šapčanin, u timu sa četiri Amerikanca, sa 2.100 metara spustio je zastavu ljubičaste boje, površine 1.800 metara kvadratnih, pridužujući se tako akciji borbe protiv raka.
Jedini je instruktor u vazdušnom tunelu sa prostora bivše Jugoslavije. Pre nego što je otišao u Ameriku, radio je na naftnim platformama u Kini, Indiji, Singapuru i Kazahstanu. Voli i jedno i drugo, podjednako, i uči druge da vole ove sportove.
Mihailo priznaje da su žene hrabrije, dok muškarci češće upadaju u paniku. Ali, ima i onih koji u poslednjem trenutku odustanu.
„Bilo je situacija da odustanu baš kada treba da iskoče iz aviona. Više sam panike video kod muškaraca i nepredviđenih reakcija. Žene slušaju šta im se govori i to doslovce primenjuju. One su bolje učenice“, priča kroz smeh.
Mihailo Matić (Foto: privatna arhiva)
Avionu je potrebno petnaestak minuta da se popne na bezbednih tri kilometra iznad zemljine površine. Za slobodan pad od 45 sekundi, brzinom od neverovatnih 200 km/h se živi. Na visini od 1.500 metara otvori se padobran težak 20 kilograma, a onda se do zemlje leti još par minuta. Uz profesionalca, kakav je naš sagovornik, doskok je lagan a prizemljenje doživljaj.
Iako je naizgled isto, svaki put je drugačije. Tako je kada se radi posao koji se voli. Ipak, sve to ima svoju cenu.
„Tandem skok u Americi je 200 dolara. Sa videom i fotografijama košta 300 dolara. Činjenica da padobran koji nosi dve osobe košta devet hiljada dolara, mislim da skok nije skup. Ja imam potrebnu opremu, nekoliko kombinezona i kamera, tri kacige, foto aparat.“
Za iskusnog tandem-instruktora, instruktora padobranstva i snimatelja skokova u vazduhu, nema prepreka, iako, kako i sam ističe, svaki skok nosi određeni rizik.
„Dešavalo se da u procesu otvaranja glavnog padobrana razmišljam da li da odbacujem glavnu kupolu i da otvaram rezervni padobran. To se događalo i tokom tandema. Međutim, nikada nije bilo potrebe za tim. Jednostavno, sve se reši. Za to je važno iskustvo, psiho-fizička spremnost i pribranost. U vazduhu vreme brzo leti. Naročito kada padate velikom brzinom“, objašnjava iskusni padobranac.
Obuka ronjenja (Foto: privatna arhiva)
U Americi ima svoju firmu koja se bavi obukom padobranaca i ronilaca i zastupnik je dilerske opreme za ove sportove, a u Srbiji je pre dve decenije osnovao sportsku organizaciju „Srpski vitezovi“ Šabac. Tokom boravka u Šapcu organizuje obuku ronjenja na šabačkom gradskom bazenu.
U Šapcu je skočio nekoliko puta – tokom konjičkih trka Memorijal kralja Aleksandra, Trke grada Šapca i za Malu Gospojinu.
Bio je u više od 40 američkih država. Nedavno je i zvanično postao Amerikanac, ali nastavlja da živi svoj srpski san.
Kako izgleda padobranski skok:
U slobodnom padu 2 AFF instruktora drže učenika za nožne obuhvate padobrana i za hvatače na rukavima kombinezona, pri čemu učenik pokazuje određene veštine, koje se traže od njega.
Pošto učenik nosi svoj padobran, on mora da bude obučen za prinudne procedure u avionu, u slučaju otkaza glavnog padobrana i eventualnih problema pri prizemljenju.
AFF obuka se sastoji od 4-5 sati teorijske obuke na zemlji i 7 nivoa u slobodnom padu, koji se eventualno mogu ponoviti, ako učenik ne zadovolji kriterijume. Po završetku lekarskog pregleda i teorijskog dela nastave, učenik može skočiti svoj prvi skok isti dan.
Učenik može da prođe i kroz STP – student tandem progression obuku, novi način AFF obuke, gde učenik skače dva tandem skoka sa instruktorom i pri tom uvežbava određene radnje, u slobodnom padu i pod kupolom tandem padobrana, a onda skače, sa jednim instruktorom, jos šest nivoa AFF-a.
Ovakav način obuke je podjednako efikasan, ali znatno smanjuje troškove, jer učenik završava kompletnu AFF obuku, samo sa jednim instruktorom.
Ispred tunela (Foto: privatna arhiva)
Tandem skokovi:
Tandem skokovi (Tandem skydiving) je vrsta padobranstva gde je učenik padobranac – tandem putnik, povezan posebnim sistemom veza za tandem instruktora. Instruktor koristi tandem padobran, dizajniran za ovakvu vrstu skokova, dovoljno veliki da nosi dve osobe i pritom bezbedno izvede skok i bez problema spusti na zemlju. Tandem putniku – učeniku je potrebna kratka priprema pre skoka koja traje 15-ak minuta. Učenik mora imati najmanje 18 godina i ne više od 100 kg.
Tandem skokovi su veoma popularan način uvođenja novih početnika u sportsko padobranstvo i jedan od najlepših adrenalinskih sportova za one koji to žele samo jednom ili više puta da probaju.
Oprema i padobrani su toliko uznapredovali da se slobodno može reći da su šanse vrlo male da se nešto loše desi!
Posle kratke pripreme na zemlji, kandidat je spreman za 20 minutni let i tandem skok, koji uvek ostaje kao jedan od najlepših i najupečatljivijih događaja u životu.
Skače se sa visine od 3000m do 4000m iz aviona ili helikoptera! Brzina tela u slobodnom padu je oko 200km/h, a slobodan pad traje oko 45 sekundi do otvaranja padobrana.
Padobran se otvara na visini od 1500m, a onda predstoji još 4-5 minuta leta pod kupolom otvorenog padobrana i pogleda koji ostavlja bez daha.
Obuka u tunalu (Foto. privatna arhiva)
Kursevi ronjenja:
Ronilačka sekcija u Srpskim vitezovima postoji dugi niz godina, a obuku je uspešno završilo na stotine početnika, od običnih civila, pa do vojnih lica, vatrogasaca i policajaca.
Jedan od retkih klubova, na našim prostorima, koji se može pohvaliti sa velikim brojem početnika i stotinama sati provedenih pod vodom, bez incidenta.
Osnovna obuka traje od 5 do 7 dana, koja počinje na bazenu, a po usavršavanju osnovnih radnji (pražnjenje maske, bratsko disanje, opremanje i raspremanje pod vodom) i ne toliko obimne teorijske nastave, početnici su spremni za svoj prvi zaron u otvorenoj vodi (reci, jezeru, moru).
Po završetku kursa polaznici dobijaju svoje prvo zvanje – mladji ronilac P1*
Srpski vitezovi organizuju odlaske i obuku u simulatorima letenja – vazdušnim tunelima na nekoliko lokacija u Evropi, Rusiji i Americi.
