„Ništa nije užasno, sve je užasno. Ništa nije komično, sve je tragično. Ništa nije tragično, sve je komično, sve je stvarno, nestvarno, nemoguće, pojmljivo, nepojmljivo. Sve je teško, sve je lako. Potčinite se, preklinjem vas, ovom komadu: sve treba da bude preterano, napadno, karikaturalno, mučno, detinjasto, bez utančanosti. Za glumca trebalo bi pritisnuti na dugme koje bi ga nagnalo da se otisne, celo vreme mu govorite da se ne zaustavlja na putu, da ide do kraja, do krajnosti samog sebe. Pustite da komad izvesno vreme nas vaja“. Ukratko, to je komad koji traje uprkos vremenu.
Godine 1994, kada je premijerno izvedena, Ćelava pevačica Šabačkog pozorišta uvrštena je u pet najboljih predstava u zemlji. U prvoj podeli bili su Ivan i Aneta Tomašević, Ljubiša Barović, Jelica Vojinović, Aleksandra Gavanski i Andrej Ivanović. Zaigralu su 10. marta 1994. godine.
Pored mnogobrojnih nagrada za predstavu u celini, režiju i glumačka ostvarenja na svim festivalima na kojima je prikazivana, predstava je bila vrlo zapažena na Svetskom festivalu Joneska, gde je u konkurenciji predstava iz celog sveta odnela značajne nagrade: za predstavu u celini, režiju i glumu. Ivan Tomašević je nagrađen za ulogu gospodina Martina.
„Šapčani su u jakoj konkurenciji pozorišta iz Francuske, Mađarske, Rumunije i još nekoliko zemalja, učestvovali sa predstavom „Ćelava pevačica“ rumonskog pisca Ežena Joneskua u režiji Nikite Milivojevića. Ono što je predstavljalo jugo-teatar i sa dve, od ukupno šest nagrada, zaista ga je predstavilo u najboljem svetlu“, izveštavale su novine tada.
Za Anetu Tomašević, uloga gospođe Martin bila je prekretnica u karijeri. Za tu ulogu dobila je gran-pri Festivala „Joakim Vujić“. Na istom festivalu za ulogu vatrogasnog kapetana nagradu je dobio Ljubiša Barović, za istu ulogu Barović je dobio nagradu i na Festivalu „Ljubiša Jovanović“.
Prva drama koju je napisao francuski pisac Jonesko 1948. godine, izvedena je prvi put 1950. godine. Ubrzo je postala kultna predstava Šabačkog pozorišta.
U narednoj podeli uloga zaigrali su, osim Zorana Karajića, Ljubiše Barovića, Anete i Ivana Tomaševića, Deana Kostić i Dragana Radojević.
Ponovo su igrali za publiku u kojoj je bilo i onih koji ovu predstavu gledaju dugo koliko ona i živi.