„Ништа није ужасно, све је ужасно. Ништа није комично, све је трагично. Ништа није трагично, све је комично, све је стварно, нестварно, немогуће, појмљиво, непојмљиво. Све је тешко, све је лако. Потчините се, преклињем вас, овом комаду: све треба да буде претерано, нападно, карикатурално, мучно, детињасто, без утанчаности. За глумца требало би притиснути на дугме које би га нагнало да се отисне, цело време му говорите да се не зауставља на путу, да иде до краја, до крајности самог себе. Пустите да комад извесно време нас ваја“. Укратко, то је комад који траје упркос времену.
Године 1994, када је премијерно изведена, Ћелава певачица Шабачког позоришта уврштена је у пет најбољих представа у земљи. У првој подели били су Иван и Анета Томашевић, Љубиша Баровић, Јелица Војиновић, Александра Гавански и Андреј Ивановић. Заигралу су 10. марта 1994. године.
Поред многобројних награда за представу у целини, режију и глумачка остварења на свим фестивалима на којима је приказивана, представа је била врло запажена на Светском фестивалу Јонеска, где је у конкуренцији представа из целог света однела значајне награде: за представу у целини, режију и глуму. Иван Томашевић је награђен за улогу господина Мартина.
„Шапчани су у јакој конкуренцији позоришта из Француске, Мађарске, Румуније и још неколико земаља, учествовали са представом „Ћелава певачица“ румонског писца Ежена Јонескуа у режији Никите Миливојевића. Оно што је представљало југо-театар и са две, од укупно шест награда, заиста га је представило у најбољем светлу“, извештавале су новине тада.
За Анету Томашевић, улога госпође Мартин била је прекретница у каријери. За ту улогу добила је гран-при Фестивала „Јоаким Вујић“. На истом фестивалу за улогу ватрогасног капетана награду је добио Љубиша Баровић, за исту улогу Баровић је добио награду и на Фестивалу „Љубиша Јовановић“.
Прва драма коју је написао француски писац Јонеско 1948. године, изведена је први пут 1950. године. Убрзо је постала култна представа Шабачког позоришта.
У наредној подели улога заиграли су, осим Зорана Карајића, Љубише Баровића, Анете и Ивана Томашевића, Деана Костић и Драгана Радојевић.
Поново су играли за публику у којој је било и оних који ову представу гледају дуго колико она и живи.