Шабачка штампа ове године слави велики јубилеј – 140 година од објављивања првог броја Шабачког гласника, првог штампаног листа у овом крају. Од 1. јануара 1883. године, када је изашао Гласник, до данас, Шабац је имао преко 100 различитих штампаних новина и часописа, што илуструје непоновљиву слику друштвене и културне климе провинције на обалама Саве.
О разноврсности штампаних гласила, најважнијим догађајима који су обележили градску и државну историју, али и интимне несвакидашње сторије, о спремности појединаца да обзнане вест и у најтежа времена и жељи грађана да знају и просуде, говори изложба Стара штампа – 140 година „Шабачког гласника“, представљена у Међуопштинском историјском архиву у оквиру обележавања Дана града Шапца.
Хатишерифом од 1830. године Србији је дата аутономија, а тиме нестају и препреке за оснивање штампарија и издавање новина. После више покушаја, 9. септембра 1831. године у Београду са радом почиње прва штампарија, коју су из Петрограда добавили Цветко Рајовић и Аврам Петронијевић. Доказ о томе налази се управо у шабачком Архиву.
– У нашем Архиву чува се јединствен документ, коју смо завели као пасош – а то је Указ руског цара Николаја I Павловича о дозволи за пролаз Авраму Петронијевићу и Цветку Рајовићу 1831. године. Велика је вероватноћа да је то оригиналан пасош, када је у Србију донета прва штампарија, и ово је пример како један документ може да буде повод за једно озбиљно научно истраживање – каже Гордана Филиповић, ауторка изложбе.
После Београда, иницијатива за набавку штампарије ради издавања листа, јавила се и код нас. Године 1881. Андрија Славуј набавља прву штампарију у Шапцу, а први број Шабачког гласника, који, нажалост, није сачуван, излази 1. јануара 1883. године.
Шабачки гласник представљао је својеврсну политичку, привредну, културну, научну, спортску и друштвену хронику овог краја. Из његових чланака ишчитавају се сви важнији догађаји, али и свакодневни живот и навике Шапчана.
До почетка Великог рата 1918. излазио је у континуитету, а Други светски рат га је коначно угасио.
– Године 1922. обавештава Шапчане о обнови порушеног града, 1926. пише да је Шабац одликовала братска Чехословачка. Године 1929. доноси вест о свечаном отварању Мачвиног стадиона, а 1933. помно прати све догађаје везане за обнову Вукове куће. Година 1937. најзначајнија је за културне догађаје у Шапцу, када се обележава стогодишњица Шабачке гимназије и доноси бројне чланке о школовању Стојана Новаковића и књижевним покушајима Лазе Лазаревића. Последња година Шабачког гласника јесте 1941. година и она почиње обележавањем стогодишњице Шабачког позоришта – објашњава ауторка изложбе.
Од појаве првог листа 1883. године, па до Првог светског рата, у Шапцу је излазило 36 разних листова, а до данас преко 100. Листови који су излазили након новинског првенца су Либерал, Радикал, Босна, Витез, Подриње, Подринска самоуправа, Подрински гласник, Напредњак, Поборник, Народна воља, Дриносавац, Дриносавље, Поцерје, Подрински весник и многи други.
– Из прегледа штампе до Првог светског рата може се закључити о разноврсности журналистике у једном провинцијском граду. Ако упоредимо број становника, тираж и број листова, са нивоом просвећености тадашњег Шапца, могло би се рећи да је Шабац био прави мецена за штампу – истиче.
У Шабачком гласнику објављене су и прве приповетке Јанка Веселиновића што је доприносило популарности и културној ширини новина, а и афирмацији самог писца.
Многи од поменутих листова и часописа данас су јавности доступни у електронском облику на сајту Библиотеке шабачке, а заједно са заштићеним примерцима који се чувају у градском Архиву непроцењиво су документарно благо о времену, људима и збивањима у Шапцу и Подрињу.
