Distrikt
Društvo

NA „PUNOLETNOM SAJMU“ NAZDRAVILI U ČAST ŠLJIVI (VIDEO)

U Podgorini je održan 18. Sajam šljiva. Manifestacija koja slavi kraljicu voća, ponovo je dokazala da je šljiva najveći adut ovog kraja, a sajam šansa za meštane da prodaju svoje proizvode i zarade za sebe i svoje porodice.

Osamnaesti sajam šljive u Osečini (Foto: Distrikt)

Ono što uberu i prerade svojim rukama, znaju da je neprocenjivog kvaliteta.

–             Pogledajte kakav je džem. Šljiva čista, vrela, bez ikakvih aditiva. Jeo bi je bolestan – kaže jedan od proizvođača.

Ponosni na svoj proizvod (Foto: Distrikt)

I to nije reklama, veće realnost u Podgorini, koja slovi za prestonicu šljive. Od „plavog blaga“ žive. Kad sirova nema cenu, onda je prerade u slatko, rakiju ili džem.

– Slatko od šljiva koje pravim, džem, imamo presnu šljivu, čačanka rodna, stenlejka, šljivane kolače po kojima smo poznati – pokazuje učesnica sajma iz ovog kraja.

Zaštitni znak Podgorine (Foto: Distrikt)

Milovanovići su majstori za šljivani kolač i redovno odnose nagradu.

– Operu se šljive, povade se košpe i stave da se kuvaju, moraju dobro da se skuvaju. Kad to obavimo, razlije se da stoje na suncu, oblikuje se srce ili kako god hoćete – kaže domaćica Milovanović.

Danas je poslastica za posetioce koja ih vraća u detinjstvo.

– To je bila poslastica izuzetna, ne znam sa čim da uporedim. Bolja od čokolade. Ako dobiješ kolač od šljive, raduješ se celu godinu – prisećaju se gosti sajma.

Poslastica koja budi uspomene (Foto: Distrikt)

Sajam šljiva u Osečini je prilika za meštane Podgorine da nešto prodaju i zarade. 

– Prezadovoljni samo. Kako koji sajam dolazi, sve mi je bolji i uspešniji – ističe jedan od izlagača.

– Prodaje se sve, slatko, džemovi, poslastice, ali najviše rakija domaća od šljive – dodaje njegov kolega.

Broj izlagača sve veći (Foto: Distrikt)

Ali i sokovi slatko, džemovi. Posebno oni koji su na takmičenju odneli pobedu.

– Moj domaći džem nagrađen je pre dve godine ovde na sajmu. Pečem ga u rerni, ide samo šljiva i mali dodatak šećera. A imamo ga i bez šećera potpuno, samo šljiva – pokazuju.

Ovogodišnji Sajam šljiva otvorila je ministarka kulture Maja Gojković.

– Otvaranjem Osamnaestog sajma šljive negujemo tradiciju i nasleđe. Istovremeno, promovišemo i naše potencijale, jer šljiva ili kako je sa pravom zovemo „plavo zlato“ je jedan od najznačajnijih srpskih proizvoda – naglasila je ministarka.

Sajam kao deo čuvanja tradicije (Foto: Distrikt)

Od tog proizvoda u Podgorini se živi, zato je Sajam i osnovan.

– Podgorci ruše mit da ćemo svi stati pod jednu šljivu. Oni su ga pokorili tako što je svako od nas zasadio barem po jednu ranku, požegaču ili stenlejku. Raskrčio je zaparloženu njivu i umesto bagrema posadio drvo koje rađa. Njegov plod pretvorio je u proizvod kom nadaleko nema ravnog. Šljiva je naše znamenje, nepresušno blago, i naš izdanak. Šljiva je najlepši rukopis u razglednici naše lepe Podgorine. Podgorina među šljivama, baš ona koja je prehranila srpskog vojnika, danas hrani Srbiju – rekao je predsednik Opštine Osečina Nikola Tomić.

Proizvoda sve više (Foto: Distrikt)

Broj teglica svake godine povećavaju jer se za ovaj sajam pročulo.

– Ove godine je pripremljeno oko 1500 do sada. Ima još dunja da se odradi  i krećemo sa zimnicom – predstavlja za izložbenim štandom svoje proizvode vredna domaćica.  

Poseban specijalitet su suve šljive, po kojima se ovaj kraj svrstao u najvećeg izvoznika. Vruće su najleše za jelo.

Najjednostavniji specijalitet (Foto: Distrikt)

Na izložbi zlatne ruke vrednih domaćica pokazuju svoje rukotvorine i tako čuvaju tradiciju.

– Broj igala se uvek gleda prema vuni. Ako je igla malo deblja, tu su igle od 3 do 5 broj, a ako se radi neki džemper, idu okrugle igle – objašnjavaju postupak svojih rukotvorina.

Sajam rukotvorina (Foto: Distrikt)

Živko Živanović čuva od zaborava stari način izrade bačvi za rakiju ali i vodu.

– To se lepo uhvati i stavi na rame, i nosi se voda sa bunara. Možda kilometar-dva iz šume negde gde je bunar – priča.

Nekad neophodna oprema za čuvanje vode (Foto: Distrikt)

I sve što se donesu na štandove, ovde ima kupca, nešto za uspomenu nešto za zimu, po volji kupaca i posetilaca.

Iz serijala NAJBOLJE IZ PODGORINE. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Osečina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Svideo vam se tekst?