Retki su primeri mladih koji se vraćaju na porodična imanja i započinju poljoprivrednu proizvodnju. Među njima je Miroslav Lauš iz Šapca, koji je na dedovini Lekića u selu Krnule, u opštini Vladimirci, podigao zasad trešnje. Danas je primer drugima da se rad, poštenje i ulaganje isplati.
Na dedovini, kojoj je pretilo da se zaparloži, danas je podignut moderan zasad trešnje. Mileva, kao i svaka majka, bila je podrška sinu Miroslavu u ovom poslu, za koji je od početka znala da nije lak.
-Otac i ja smo ga podržali i obećali da ćemo pomoći onoliko koliko možemo. Ali sam mu predočila da poljoprivreda nije lak posao i da kada se gleda u nebo, onda to nije tako jednostavno – priseća se Mileva Lauš, penzionisani farmaceut, koja i danas pomaže svom sinu.
Ta podrška 2019. godine, kada je počelo podizanje ovog zasada bila je ključna. Ideji su se čudili mnogi, jer je retkost da se mladi iz grada vraćaju na selo i započinju ozbiljnu proizvodnju kao što je ova.
-Ovo je jako ambiciozan potez i treba imati dosta hrabrosti za ovako nešto. Zaista, sve pohvale i može da služi kao primer drugima – kaže Miloš Jevtić koji ovde vodi deo poslove.
Danas je to savremena plantaža koja se prostire na sedam hektara, podignuta uz podršku IPARD programa. Šest sorti trešnje, od najranijih do najpoznijih zaštićeno je protivgradnom mrežom, koja čini kavez, od podloge pa to vrha stabala, po ugledu na italijanske plantaže. Od kraja maja pa do juna beru se plodovi ogromnog rada.
-Ja imam 74 godine je radim posle toliko radnog staža. Kad bi svi hteli posao kao ovaj mlad čovek, to bi za našu zemlju bilo dobro – kaže Novka Petrović koja i u osmoj deceniji bere trešnje.
Zato je uspeh zagarantovan. Ove godine i cena je dobra, koja ide i do 300 dinara. Osim domaćeg tržišta deo je izvozio i za Rusiju. Jednu tonu rasproda za dan, a sve to oberu vredni berači.
-Ja imam 72 godine. U penziju sam otišla kao poslovođa sa višom školom. Zadovoljna sam što i danas mogu da radim, što sam zdrava i raspoložena. Imamo dobrog gazdu kod kog radimo, a nadam se da je i on zadovoljan – kaže stana Gajić iz Šapca.
Sistem navodnjavanja i kontrolisana zaštita ovde se podrazumevaju. Najkrupniji plodovi idu za konzum, a deo se prerađuju. Sve se klasira na licu mesta.
-Danas sam ovde prvi dan i mogu da kažem je sve u redu. Imamo društvo, malo pričamo, malo radimo, a po nešto i zaradimo – kaže Ana Radović
Ipak, kiša je uzela svoj danak, pa se osušilo oko 10 odsto stabala. Jedina prednost kišne godine su izuzetno krupni plodovi i očekivani prinosi.
-Trešnja je krupna i lako se bere. Ja dnevno mogu da naberem oko 70 do 80 kilograma, a nije loša ni dnevnica i kreće se od četiri do pet hiljada dinara – priča Darko Pantelić
Iduće godine planira da izgradi smeštaj za 25 radnika koji će ovde imati posla i na drugim plantažama, od početka pa do kraja sezone branja voća.
Iz serijala PLODOVI POSAVOTAMNAVE. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Vladimirci. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
