Ретки су примери младих који се враћају на породична имања и започињу пољопривредну производњу. Међу њима је Мирослав Лауш из Шапца, који је на дедовини Лекића у селу Крнуле, у општини Владимирци, подигао засад трешње. Данас је пример другима да се рад, поштење и улагање исплати.
На дедовини, којој је претило да се запарложи, данас је подигнут модеран засад трешње. Милева, као и свака мајка, била је подршка сину Мирославу у овом послу, за који је од почетка знала да није лак.
-Отац и ја смо га подржали и обећали да ћемо помоћи онолико колико можемо. Али сам му предочила да пољопривреда није лак посао и да када се гледа у небо, онда то није тако једноставно – присећа се Милева Лауш, пензионисани фармацеут, која и данас помаже свом сину.
Та подршка 2019. године, када је почело подизање овог засада била је кључна. Идеји су се чудили многи, јер је реткост да се млади из града враћају на село и започињу озбиљну производњу као што је ова.
-Ово је јако амбициозан потез и треба имати доста храбрости за овако нешто. Заиста, све похвале и може да служи као пример другима – каже Милош Јевтић који овде води део послове.
Данас је то савремена плантажа која се простире на седам хектара, подигнута уз подршку ИПАРД програма. Шест сорти трешње, од најранијих до најпознијих заштићено је противградном мрежом, која чини кавез, од подлоге па то врха стабала, по угледу на италијанске плантаже. Од краја маја па до јуна беру се плодови огромног рада.
-Ја имам 74 године је радим после толико радног стажа. Кад би сви хтели посао као овај млад човек, то би за нашу земљу било добро – каже Новка Петровић која и у осмој деценији бере трешње.
Зато је успех загарантован. Ове године и цена је добра, која иде и до 300 динара. Осим домаћег тржишта део је извозио и за Русију. Једну тону распрода за дан, а све то оберу вредни берачи.
-Ја имам 72 године. У пензију сам отишла као пословођа са вишом школом. Задовољна сам што и данас могу да радим, што сам здрава и расположена. Имамо доброг газду код ког радимо, а надам се да је и он задовољан – каже стана Гајић из Шапца.
Систем наводњавања и контролисана заштита овде се подразумевају. Најкрупнији плодови иду за конзум, а део се прерађују. Све се класира на лицу места.
-Данас сам овде први дан и могу да кажем је све у реду. Имамо друштво, мало причамо, мало радимо, а по нешто и зарадимо – каже Ана Радовић
Ипак, киша је узела свој данак, па се осушило око 10 одсто стабала. Једина предност кишне године су изузетно крупни плодови и очекивани приноси.
-Трешња је крупна и лако се бере. Ја дневно могу да наберем око 70 до 80 килограма, а није лоша ни дневница и креће се од четири до пет хиљада динара – прича Дарко Пантелић
Идуће године планира да изгради смештај за 25 радника који ће овде имати посла и на другим плантажама, од почетка па до краја сезоне брања воћа.
Из серијала ПЛОДОВИ ПОСАВОТАМНАВЕ. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Владимирци. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
