Među krečarima prepričava se legenda o poreklu kreča, koja kaže; „da su kreč otkrili pećinski ljudi koji su tokom pečenja mesa na kamenu-krečnjaku primetili da se nakon nekoliko loženja kamen na jednoj strani ispekao i počeo da raspada. Kada je na tako ispečen kamen pala kiša stvorila sa masa slična kajmaku koja je kasnije nazvana kreč. Tako se ovom legendom zasluge za nastanak krečarenja pripisuju pračoveku. Iako ovaj zanat polako izumire, u selu Jazovnik kod Vladimiraca i danas se kreč proizvodi na tradicionalan način.
Mora danonoćno da se loži (Foto: J. Gubelić)
Najteži deo posla je zidanje krečane jer se svaki kamen dovučen iz kamenoloma ručno ugrađuje u podnožje jame iskopane i ozidane u zemlji. Isto toliko teško je iseći i dovući drva iz šume, jer ova peć bukvalno guta i neprestano traži da se loži. Za jednu krečanu od koje se dobije oko tri tone negašenog kreča, potrebno je oko pet tona kamena krečnjaka i par kubika drveta. Loži se i dan i noć.
“Nema spavanja. Nema odmora dok traje obnova! Radi se celu noć. Ja radim a onda me komšija zameni. I tek kad se ispeče, onda odmaraš”, priča Dragiša.
Pečeni kreč vadi se dok je još vruć (Foto: J. Gubelić)
Taj posao u domu Mitrovića u selu Jazovnik rade tri generacije. Pomaže i najstariji Svetolik koji je napunio 83 godine.
“Ovo je posao gori od zatvora. Ja sam bio u zatvoru petnaest dana, ali ovo je gore. Tamo imaš doručak, ručak ili večeru. A ovde, mi još nismo stigli da doručkujemo. Ja sam umeo godišnje da izgradim i po dvadeset ovakvih krečana. Uradio sam da toliko nemam kose na glavi”, priča Svetomir.
Odavde ide na prodaju ili gašenje (Foto: J. Gubelić)
Nema doručka dok se kamen ne pretvori u kreč u peći u kojoj je temperatura od 1.000 do 1.800 stepeni Celzijusovih. Još je vreo, pa ga vade dok ne ugreje napolju.
“Kad ovako zveči, kad se lupi jedan o drugi, to je znak da je dobro ispečen i da u sebi nema kamena. Sa njim možeš onda šta hoćeš”, uči nas Dragiša.
„Kad zvoni“ znak je dobrog kvaliteta (Foto: J. Gubelić)
Osamdesetih godina prošlog veka u selima Posavotamnave naveliko se pekao živi kreč. Kupci su dolazili iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Danas su ostali samo Mitrovići. Umeli su i oni da natovare kola i krenu uveče put Obrenovca da bi u ranjim jutarnjim satima prodali ono što su ispekli. Bilo je mušterija, bilo je i novca. Danas je svega manje.
Pečeni kreč (Foto: J. Gubelić)
Težak, prljav ali pošten posao nastavili su i Dragišini sinovi.
“To je prljav posao. Stalno smo beli od kreča, a ova prašina hoće da nas uguši”, objašnjava Darko Mitrović.
Priprema gašenog kreča (Foto: J. Gubelić)
Tako pečen kreč se podaje kao građevinski material, ali jedan deo ide na gašenje. Tu ponovo treba biti oprezan jer dok se raspada i gasi, kreč razvija temperaturu od oko 150 stepeni Celzijusa. Kasnije se koristi u gradjevinarstvu, poljoprivredi, medicini, kozmetici, domaćinstvima.
Iz serijala “Majstori zanata svog”. Projekat je sufinansiran iz budžeta opštine Vladimirci.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
