U šabačkoj eparhiji, koja obuhvata dva grada, Šabac i Loznicu, kao i šest njihovih opština, Koceljevu, Vladimirce, Bogatić, Krupanj i Mali Zvornik , godišnje se sklopi između 950 – 1.000 crkvenih brakova, a crkveno se razvede od 105 do 110 bračnih parova. Među razvedenima u ovom delu Srbije je i 12 sveštenika.
“Kako sam se nadala, dobro sam se udala”, sve ređe je izgovarana rečenica među savremenim mladama, jer mnoge od njih ubrzo shvate da je to bila loša odluka. Tome ide u prilog podatak Republičkog zavoda za statistiku da je na 35.921 registrovanih brakova u 2016. godini u Srbiji, 9.046 razvedeno.
Crkvena knjiga venčanih (Foto: J. Gubelić)
U tradiciji srpskog naroda je da se brak ozakoni i pred Bogom i pred matičarom, jer su mnogi mišljenja da crkveno venčanje pred Božjim izaslanicima ima veći značaj. Pitanje važnosti je diksutabilno, ali je pitanje odgvornosti gotovo podjednako, jer da bi se stupilo u novi crkveni brak, pravoslavna vera nalaže da se prethodni razvede pred Crkvenim sudom.
Tada prestaje da bude važna večita dilema – čije “da” ima veću težinu, pred matičarom ili pred sveštenikom, ili čije “ne” je važnije, građanskog ili Crkvenog suda.
Ali, naša vera nalaže da se bez presude Crkvenog suda ne može stupiti u novi crkveni brak, pa je i pred njim u šabačkoj eparhiji poslednjih godina velika gužva.
“Eparhija šabačka ima negde oko 350.000 stanovnika. Od tog broja sklopi se u proseku godišnje hiljadu brakova. Od njih otprilike razvede se negde oko sto, što je deset posto. To nije mnogo, imajući u vidu savremene uslove života i poimanje braka, to nije katastrofalna propast. Od 200 osoba u kliru, odnosno u mantiji, ima razvedenih dvanaest. To je nešto manji procenat, negde oko šest odsto”, navodi dr Ljubomir Ranković, protođakon.
Dr Ljubomir Ranković ( Foto: J. Gubelić )
I sveštenici su ljudi, podseća Ranković, pa i oni uvek “idu za svojim narodom” ili “narod za njima”. Ali za sveštenike popravnog nema ukoliko žele da ostanu u službi, dok vernicima crkva dozvoljava i drugi, pa i treći pokušaj, pod uslovom da se prethodni crkveno sklopljen brak razvede u crkvi.
Crkveni razvod je tehnička stvar, uz iste izgovore, uglavnom, neslaganje karaktera a ređe prevara. Ovaj razlog, sam po sebi nosi greh, pa je i kazna veća. Oni koji se na to odluče za razvod treba da podnesu molbu Crkvenom odboru, da donesu crkveni izvod iz knjige venčanih, kopiju sudskog razvoda i da plate taksu, koja iznosi 1.200 dinara. Procedura je jednostavna i nema prepreka.
Obećanje “dok nas smrt na rastavi”, zamenilo je “dok nas Crkveni sud ne rastavi”, a tek kad se to obavi, može se u nove bračne vode pred Božjim izaslanicima. U naredni brak, a takvih je godišnje u ovoj eparhiji tridesetak, parovi mogu stupiti samo uz blagoslov Vladike.
“Obred venčanja i molitve koje sveštenici izgovaraju razlikuju se zavisno od toga koji brak po redu supružnici zaključuju. Drugi brak koji se sklapa u crkvi više liči na opelo nego na venčanje. On je pun pokajničkih uzdaha. Ovakvim obredima dominira osećanje pokajanja, pa i tuge, zbog prethodnog venčanja koje nije ispunilo svoj cilj. Zbog toga se bračne krune (venčila), koje simbolišu stupanje u ljudsku i božansku zajednicu, koriste samo prilikom prvog venčanja. Venčanje dolazi od reči venac, što znači cveće radost, dok drugi brak nema tu lepotu i veselost”, ističe Ranković.
Venčani list (Foto: J. Gubelić)
Mići, koji svira ispred crkve, sasvim je svejedno koji je brak mladencima po redu, pa razvuče harmoniku sa jedne na drugu stranu. Ima svoje tumačenje crkvenog razvoda, iako, kao i mnogi ranije nije čuo da je to moguće.
“To verovatno traže oproštaj od Boga”, priča kroz smeh.
Ali, ako jedan od budućih supružnika stupa u drugi brak, a drugi prvi put, onda je venčanje kao prvi put. Crkva je tu blagonaklona, jer ne želi tom supružniku da uskrati blagoslov koji mu pripada. U crkvene knjige tada se u napomenu navodi “drugi”. Interesantno je da u starijim knjigama gotovo da nema takve napomene, što se ne može reći za ove novijeg datuma.
Strčnjaci su izračunali da brak u Srbiji traje u proseku 12 godina, a ključna godina za razmirice je sedma – taman kada počene da se kvari bela tehnika i svadbeni pokloni. Oni hrabriji tada zatraže i crkveni razvod da bi uz Božju pomoć mogli da krenu dalje. Kome ni to ne pođe za rukom, ostaje da se nada da će biti treća sreća.
Sve više je onih kojima u napomeni stoji „drugi“ (Foto: J. Gubelić)
Kako je u drugim kulturama:
Katolička crkva propagira da bračne zajednice sklopljene pred Bogom moraju da budu večne i da ne mogu biti raskinute. Iako se još pre tri godine spominjalo kako će papa Franjo olakšati postupak katolicima da se razvedu i ponovo venčaju pod okriljem crkve, to se nije desilo. Proces crkvenog razvoda često traje godinama i cena dostiže čak i nekoliko hiljada dolara. Da bi poništenje braka bilo odobreno, slučaj je morao da bude iznet pred dva crkvena tribunala. Oni koji su raskinuli zajednicu, a nisu dobili poništenje braka od crkve smatraju se preljubnicima i nije im omogućeno pričešće.
Islamsko pravo samo u izuzetnim slučajevima priznaje razvod objašnjavajući to time da je Prorok naglasio da je razvod (talak) mrzak Alahu. Formalno, a i praktično uglavnom je muškarac taj koji traži razvod (žena u malom broju slučajeva može da zatraži razvod, i to radi posredno preko nekog od muškaraca iz svoje familije). Do razvoda dolazi ako su obe strane saglasne, a u izvesnim slučajevima do razvoda dolazi i ako neka od strana u potpunosti ne ispunjava bračne obaveze. Prilikom raskidanja bračne veze uzima se u obzir i neslaganje karaktera, temperamenta i nepostojanje uzajamnog razumevanja. Tokom islamskog razvoda postoji period čekanja tokom razvoda. Taj period traje tri meseca da bi se utvrdilo da žena nije trudna. Ako je žena trudna, onda period čekanja traje do rođenja deteta. Period čekanja je potreban da eventualno dodje do pomirenja. Supružnici se mogu dva puta razvoditi i ponovo venčavati dok je treći razvod bio neopoziv sem ako se žena ne uda za drugog muškarca i nakon toga se i od njega razvede
