У односу на географску површину и број становника у последњим годинама Крупањ претендује да постане место са највише музеја, знаменитости и духовних обележја у овом делу Србије. Крупањ се 1417. године први пут помиње у писаним изворима, а богата историја од тог времена наовамо, са акцентом на велику трагедију 1941. године, када је немачка казнена експедиција сравнила са земљом цело место, стала је у неколико музејских и етно-објеката. У општину на четири реке, у срцу Рађевине долази све више туриста управо из овог разлога.
Црквени парк Добри поток
Од села Добри поток у непосредној близини Крупња настало је светилиште у природи, музеј под ведрим небом, шеталиште, излетиште. Комплекс који у себи обједињује духовност, културу, традицију, одмор и уживање, направљен око најстарије цркве у Крупњу, састоји се из неколико паркова, музеја, црквених зграда и кућа за одмор. Такође садржи и отворени амфитеатар, где се традиционално одржава Играње за дукат – петровданско такмичење у игрању кола.
– Добри поток чувен је по ономе што поседује – музеје, крипте, одморишта. На спрату самога конака је Музеј ентеријера 19. и 20. века, који приказује како се живело, намештај из тог времена, затим ту је Музеј старих заната, Педагошки, Музеј светосавске деце, у доњој зони је Музеј пчеларства – прича протојереј-ставрофор Александар Ђурђев, старешина добропоточког храма и један од најзаслужнијих за концепт овог места.
Музеј ентеријера представља реплику старог српског домаћинства са помоћним зградама и предметима који су се у свакодневном животу становника на западу Србије користили у различитим историјским епохама.
У околна здања смештени су Музеј старих заната са оруђима и производима старих занатлија, Музеј пчеларства са историјском позадином развоја овог заната од заједница старих Словена, преко њиховог прелаза у хришћанство, до савремених дана. Музеј лова садржи примерке препарираних животиња, карактеристичних за ово поднебље – вук, јелен, дивља свиња, лисице, птице. Музеј светосавске деце или Музеј школства, показује како су деца некада одрастала, учила и играла се у овом крају.
У оквиру црквеног парка налази се и гробље старо пола миленијума, међу најстаријим у Србији. У напуштеном рударском окну, уклесана у стени је капела посвећена Светој Петки, а иза црквеног дома налази се још импозантније светилиште.
– То је подземна црква са неколико ходника, посвећена Светом великомученику Прокопију, рударској слави, јер ово јесте рударском место – подсећа свештеник Ђурђев.
Светоуспенски храм у Добром потоку
Храм Светог Успења Пресвете Богородице прва је крупањска црква и једна од најстаријих у Подрињу. По предању настала је у 12. веку, а у писаним изворима помиње се први пут 1528. године. Турци су је спалили 1771. године, а обновљена је почетком 19. века.
За њен настанак везује се неколико легенди.
– По предању требало је да буде саграђена на другом месту, и све што би на суседном Сарином брду у Бањевцу било дању саграђено, ноћу је нестајало. Тражећи, на овом месту су нашли упаљено кандило и одлучили су да се ипак овде сагради ова богомоља – приповеда старешина храма.
Приликом обнове ове светиње 1932. године пронађене су мошти – рука непознатог светитеља сачувана и брижљиво скривена, умотана у платно, вероватно скривена од Турака. Похрањена је испод часне трпезе олтара. У Светоуспенском храму у Добром потоку чува се и кивот са делићима моштију светог Димитрија.
– У бомбардовању 1941. године једна велика стена је одваљена изнад цркве са места где је пала авионска граната, међутим, та стена је пала даље од цркве и није је оштетила – каже свештеник.
Изнад цркве је звонара, а испред црквени дом. У приземљу црквеног дома је сала са кухињом, а на спрату задужбина свештеника Александра Ђурђева.
– Унутар црквеног конака је црквена сала са пратећим салоном и галеријом слика. Многи уметници нам остављају своја уметничка дела, а сам салон је испуњен фотографијама владика који су посетили храм, а овде обављамо и црквене славе и славља – каже он.
Музеј Крупња
У центру Крупња, у приземљу породичног дома протојереја – ставрофора Ђурђева налази се његова задужбина, коју је, скупљајући предмет по предмет, стварао преко три деценије. Преко 3.000 експоната овог историјско-етнографски музеја распоређено је у неколико просторија, а сваки од њих репрезентује прошлост, традицију и културу Крупња и Рађевине од времена Рима, средњег века, па све до два велика рата.
О бурној историји овог краја сведоче народне ношње и грађанска одећа, униформе српских војника, археолошки налази, фотографије знаменитих личности, оригинални документи, оружје, употребни предмети који се везују за рад прве поште у крају, прве модерне трговине, апотеке, експлоатације руде и поставке кабинета председника Крупња са почетка 20. века.
Посебну пажњу изазивају собе у којима су боравили Милан Обреновић и Александар Карађорђевић, када су били у посети Крупњу, као и лични предмети једне од најинтригантнијих женских личности владарских породица.
– Имамо собу краљице Драге, последње српске краљице из династије Обреновић. Мало је познато да је у Крупњу живела Драга Машин супруга Светозара Машина тадашњег управника крупањских рудника – објашњава свештеник Ђурђев.
Тенис у Рађевину донели су Енглези који су у том крају експлоатисали руду, што потврђују и остаци топионице. Неми сведок је рекет из 1938, некадашње власништво Бил Хадсона, који се чува у Музеју Крупња. Хадсон је овде изгубио и меч и рекет, а Крупањцима оставио да препричавају како је енглески инжењер и обавештајац у златно доба овог краја у Крупњу оставио траг.
– Бил Хадсон је овде играо тенис са једним Крупањцем из породице Јефтић и научио га како се игра, а онда је изгубио све партије од њега и изнервиран рекао: „Знаш шта, кад сам од тебе изгубио, ево ти и мој рекет“. За време Другог светског рата он је вршио преговоре између Броза и Драже, а после је имао везе и са несталим златом које је послато Дражи Михајловићу. Он је један део злата однео и побегао за Африку – каже он.
Спомен-црква Светог Вазнесења Господњег
У Крупњу је 1934. године саграђена Црква Светог Вазнесења Господњег, спомен изгинулим ратницима на Мачковом камену и околини.
– Градила ју је цела Краљевина Југославија, заједно са краљем Александром, који је тада дао 10.000 динара као свој лични прилог. У капели испод крупањске цркве налази се костурница са неколико хиљада лобања српских и непријатељских војника. Авионска бомба 1941. године пала је у олтар ове светиње, али није експлодирала, иако је ударила у камен – прича свештеник.
Свака важна прича Рађевине и овог малог, али историјски значајног места, стала је у горе побројане објекте. Сви они, без обзира на карактер и намену чине Крупањ вредним виђења.
Из серијала „НАСЛЕЂЕ КРУПЊА”. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Крупањ. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
