Jovan Rafailović iz Cerovca kod Šapca, pored posla komandira u KPZ Bogosavac, bavi se poljoprivrednom proizvodnjom na porodičnom imanju. On je treća generacija Rafailovića koja se bavi uzgojem povrća. Od sitnih povrtara izrasli su u domaćine, pa iz deset plastenika uberu na tone krastavca, paprika i paradajza.
Kada završi posao, Jovan se posvećuje radu u plastenicima. Unutra je uvek preko trideset stepeni, a kad napolju upekne, u plasteniku ne može da se izdrži. Ipak, porodična tradicija i ljubav pobedili su sve teškoće ovog posla, pa je nastavio ono što je porodica započela.
-To je ljubav. Ja volim da se bavi poljoprivredom. Podrazumeva se da sam voleo i školu, pa sam završio DIF, ali i ovo je moje. Tu sam na svom imanju. Posebno sam ponosan jer smo osavremenili proizvodnju, što dosta olakšava rad – priča.
To je, u stvari, deset potpuno savremenih plastenika. Ulagali su u zalivni sistem i dobre uslove biljaka, koje su im vratile odličnim rodom. U svim je rodilo baš kao što su se nadali i ulagali. Posle niza loših godina, kada je zbog uvoza cena bila loša, ove godine od početka sezone pa do jesenje berbe povrće konačno ima dobru tržišnu vrednost.
-Ove godine smo prezadovoljni i cenom, a i rodom. Paprika je rodila od tri do četiri kilograma po struku, krastavci i do 10 kilograma, paradajz 5 do 6 kilograma. Cene su odlične, paradajz se kreće od 180 do 200 dinara, krastavac i do 130, a paprika od 130 do 160 dinara po kilogramu – priča mladi proizvođač.
Ova porodica obrađuje oko 30 hektara zemlje. U štali je u tovu 12 bikova, a raznovrsna i nesigurna proizvodnja povećava šansu da zarade. Iza svega stoji težak rad.
-Oduvek se bavimo poljoprivredom. To jeste težak posao, ali kad se nešto voli i poštuje, onda je i uspeh zagarantovan – priča ovaj mladi čovek, spreman da ljubav prema povrtarstvu i poljoprivredi prenese i na svoju decu.
Trgovinski lanci i pijace u Beogradu glavni su kupci ove robe, pa Rafailovići sve što proizvedu odmah i prodaju. To je savremena proizvodnja, gde se poštuju karence, pa ova roba može i van naše zemlje.
-Sve što proizvedemo jedemo i mi, a to je garancija da mogu i drugi da jedu bez razmišljanja i rizika. Zbog svega toga smo osavremenili proizvodnju, a rezulat je vrlo brzo stigao – zaključuje Jovan.
Ova porodica, pored jednog hektara pod plastenicima, ima povrće na još 60 ari na otvorenom.
