Izgradnja auto-puta Ruma-Šabac otvorila je pitanja iz prošlosti stara 8.000 godina. Na arheološkom lokalitetu „Adžine njive ‒ Brajkovo 2” u ataru sela Klenak nadomak Šapca, na do sada istraženih 56.000 kvadratnih metara, naučnici su došli do podataka koji ilustruju život ljudi na ovom prostoru od mlađeg kamenog do savremenog doba.
Arheološki institut u Beogradu u saradnji sa Koridorima Srbije i kompanijom Azvirt Srbija već osam meseci sprovodi obimna istraživanja, u zemlji i u inostranstvu, a među najzanimljivijim otkrićima su iskopine košnica koje pripadaju starčevačkoj kulturi, značajni ostaci vinčanske kulture – peći, kuće, odbrambeni rovovi oko kuća, lobanje iz bakarnog, kao i ekonomski kompleks iz doba Rimljana.
– Na 1.200 metara dužine i 40 metara širine istražili smo najveći deo ove trase i najznačajnije stvari koje smo pronašli odnose se na starčevačku kulturu, zatim vinčanska naselja iz različitih perioda, a što je vrlo zanimljivo, imamo ostatke vinčanskog naselja iz kasnih faza, koje je bilo utvrđeno moćnim rovovima – kaže dr Dragan Milanović, rukovodilac istraživanja.
Tako će naučnici na osnovu ljudskih ostataka i DNK analiza moći da utvrde čime su se Vinčanci hranili, kakvog su bili zdravlja, u kakvoj su klimi boravili. „Adžine njive” jedan je od tri u Srbiji, a drugi lokalitet u Sremu, koji govori o najvećoj misteriji domaće arheologije ‒ vinčanskim nekropolama. Na istoj arheološkoj „gredi” na lokalitetu Gomolava u selu Hrtkovci, nalazi se 26 grobova ove neolitske kulture. Naučnici su saznali mnogo o narodu koji je 5300-4500. godine p.n.e. naseljavao ove prostore, ali je do sada malo poznato kako i gde su sahranjivani. Ovo otkriće moglo bi da ponudi odgovor.
Njive Klenka otkrile su i ritualno pohranjene ljudske glave iz bakarnog doba.
– To je jedan od najzanimljivijih nalaza iz eneolitskog ili bakarnog doba, gde su ritualno pohranjene lobanje koje su odsečene. Da li je to uzrok smrti, da li je nastalo post mortem još uvek ne znamo, ali ono što je definitivno je da su te lobanje izlagane u sklopu nekog rituala. Analize će pokazati da li te lobanje imaju na sebi elemente nasilnih povreda ili tragove dugotrajnog izlaganja – objašnjava Miroslav Kočić iz Arheološkog instituta SANU, koji tvrdi da su lobanje bez vilica dokaz dugotrajnog izlaganja telesnih ostataka.
Modeli košnica koji pripadaju Starčevačkoj kulturi (6300-5350. godina p.n.e) ukazuju da je u Sremu pčelarstvo bilo razvijeno još pre osam milenijuma.
– Do sada se smatralo da tek negde oko bronzanog doba kreće pravi uzgoj pčela u košnicama. Međutim ovo otkriće to pomera još unazad. Najbitnije je da prenesemo javnosti saznanja u vezi sa tim da odnos između ljudi i pčela traje mnogo duže nego što mislimo – kaže.
Kada se sve završi, ovom trasom proći će auto-put Ruma-Šabac, a najveći deo pronađenih artefakata činiće deo nove stalne postavke Zavičajnog muzeja u Rumi, za šta će ova lokalna samouprava izdvojti značajna sredstva.
