Прве послератне године, као и у целој Југославији, обележене су великим полетом и ентузијазмом у изградњи и обнови ратом уништених добара. Носилац развоја модерног Шапца је све развијенија и снажнија хемијска индустрија, тј. фабрика ХИ „Зорка“. Убрзано се граде нова привредна постројења, уређује путна мрежа, спроводи електрификација… Уместо многих дотрајалих уџерица граде се нове модерне зграде. Делови града, по њима, често добијају своја имена. Тако се мењао и део града, у улици Стојана Новаковића, где и данас централно место заузима „Јелин блок“. А ево како је он настао и добио име.
На фотографији из 1960. године, у Улици Стојана Новаковића, виде се приземљуше окружене тарабама и сасвим лево у углу вишеспратна зграда подигнута годину, две раније. У десном углу види се део зграде у којој је, до рушења, била Индустрија намештаја „Јела“, по којој је и тај блок добио име.
На простору иза ограде подигнут је војни солитер. Данас је овај део града урбанизован и у близини се налазе продавнице, цвећаре, дечје играонице, лепо уређен парк.
Прва зграда Индустрије намештаја „Јела“ била је на месту где се данас налазе зграде у другом делу улице, после парка. У њеним просторијама производио се намештај до 1965. године, а када је обим производње захтевао већи простор „Јела“ се сели у данашњу Кајмакчаланску улицу.
Просторије првобитне индустрије се руше и на њихово место долазе препознатљиви стамбени објекти. Ниску зградњу карактеристичну за овај део града, замениле су високе зграде и солитери.
У исто време простор који данас испуњава круг зграда преко пута Партизановог парка у Стојана Новаковића, солитер и уређени паркинг, био је празан и нефункционалан. Шездесетих година овај део града поприма модеран изглед.
Многи времешни суграђани прво радно искуство стекли су управо у просторијама „Јеле“, на месту данашњег „Јелиног блока“. У причи стари Шапчани са сетом се присећају златног доба ове чувене шабачке фирме у којој су остварили своје прве године радног стажа. Добро нам је позната реченица „Знамо се из Јеле“.