Na Svetskom prvenstvu u sportskom obaranju ruke, koje je ove godine organizovano krajem oktobra i početkom novembra u Konstanci u Rumuniji, Jovana Arnautović iz Šapca zauzela je 3. mesto u nadmetanju žena do 15 godina u kategoriji sub-juniorki do 70 kilograma. Jovana je u kvalifikacijama pobedila prvakinje Francuske, Grčke, Indije i Japana, a u polufinalu je izgubila od prvakinje Kazahstana i zauzela treće mesto.
Naizgled stidljiva i tiha, ali ko se uhvati u koštac sa Jovanom uglavnom prođe isto, jer ova petnaestogodišnjakinja “sa pola snage” obara ruke curama, ali često i momcima, ako je izazovu. Da se takmiči u ovoj discipline krenula je sasvim slučajno, kada su u školi organizovali nadmetanje, a učesnike nagradili slobodnim danom. Od njene desnice izgubile su sve šabačke srednjoškolke, a onda je postala i najjača cura u gradu Šapcu.
– Prvo je bilo organizovano takmičenje među šabačkim školama i ja sam tu osvojila prvo mesto. Zatim sam se prijavila na takmičenje „Šabac strong” i tu sam takođe pobedila. Onda je bilo državno takmičenje na kom sam zauzela treće mesto – priča Jovana, koja je tada odlučila da počne da trenira.
Majka Vera je negodovala, smatrajući da to nije sport za devojke, ali kad je Jovana počela da donosi medalje i deklasira ne samo svoje vršnjakinje, već i duplo starije devojke, promenila je mišljenje.
– Ona je od treće godine trenirala atletiku i u tome sam je podržavala. Kada je rekla pre dve godine da hoće da obara ruke, ja sam joj rekla da je to ipak muški sport. Međutim, kad smo videli da ona to zaista voli, hoće a i dobro joj ide, mi smo je podržali – priča majka Vera.
Kada je „počistila“ konkurenciju u Srbiji, Jovana je krenula na evropsko takmičenje. Posle samo jedan mesec priprema, stigla je spremna u Lutraki u Gračkoj. Tu je bila četvrta u konkurenciji devojaka iz Evrope. Tada je i njoj i roditeljima bilo jasno da nema nazad.
– Pripremala sam se samo nekoliko meseci. Na ovom takmičenju učestvovale su 53 zemlje i bilo je oko 1500 učesnika. Međutim, ja sam uspela da osvojim treće mesto – priča Jovana.
Nekoliko sekundi ponekad se čini kao večnost jer je potrebna ogromna snaga da se slomi protivnik. Tegovi su tu da ojača mišiće, koji se odlično nose i sa devojkama krupnijim i starijim od nje.
Ovu mladu devojku u svemu podržava otac Saša Arnautović, koji joj je ujedno i trener.
– Ja sam presrećan zbog njenog uspeha. Jovana vrlo brzo napreduje. Sad sam siguran da može uvek da se odbrani, a mi smo ponosni na njen uspeh – kaže Saša Arautović, Jovanin otac.
U kući i na ulici Jovana je sasvim obična devojka. Ide u drugi razred srednje Ekonomske škole u Šapcu.
Priznaje da se bolje oseća u sportskoj garderobi nego u štiklama. Ovom medaljom, prvom u ovom sportu u istoriji naše zemlje, iznenadila je sve koji je poznaju, ali i roditeljima zadala nove brige.
– Ja se često šalim sa njom i kažem da neće moći da nađe momka, jer će bežati od nje. Jedino ako nađe nekog iz tog sporta, samo on može imati razumevanja za njen izbor – priča Jovanina majka.
Jovanina želja je da ovaj sport postane olimpijski, a ona će se pobrinuti da svojom desnicom donese medalju u ovoj disciplini.