Ако никада раније, онда смо се данас сасвим сигурно запитали када ћемо имати биогориво које ће заменити угаљ, нафту или земни гас. Одговор је да га већ имамо, само је питање због чега га не користимо. То је мискантус. Прве ризоме за заснивање засада ове биљке познате и као трска Јован Шаматић из Шапца увезао је из Аустрије, а данас има засад од седам хектара. Почетна улагања су мало већа, али су бенефити многоструки.
Ово је, кажу упућени, енергетска биљка будућности. Стручно Мискантус, једноставније трска или слонова трава, лепo се примила код Јована Шаматића у насељу Ливаде, недалеко од Шапца. Производњу је кренуо да би породици обезбедио јефтинији огрев, а убрзо је открио и друге благодети ове ретке биљке на нашим просторима. Користе је произвођачи пелета и брикета, јер се сагоревањем надземне биомасе добија велика количина топлоте.
-Енергетска вредност је 18 КЈ, то је негде као када сагорева дрво врбе, пошто је и она дрвенаста. Међутим, предност је јер је обновљива и сваких 20 година никне нових 20 тона производа – објашњава Јован Шаматић.
И не само да је енергетска биљка, већ има и низ других предности, почев од производње која је једноставна, попут гајења кукуруза, не тражи земљиште прве класе нити велико улагање.
-Први приоритет је да се ради о обновљивом виду енергије, затим ослобађа мање пепела од угља, ослобађа много мање угљен-диоксида и тиме штити животну средину – прича Јован и додаје да поправља квалитет контаминираног земљишта.
Неки мискантус користе за справљање OSB плоча, у иностранству се употребљава за волане и инструмент табле у аутомобилима, док је код нас тек на нивоу пионирског подухвата као енергент. Јован се базирао на расаду, верујући у њену будућност.
-Разможава се преко корена. Стабло биљке је стерилно. Ми имамо седам хектара под мискантусом. На један метар квадратни сади се један овакав ризом који се бокора у земљи и после три-четири године ствара 100 до 150 ризома што значи да је до 150 пута већи приход од једне биљке – прича.
У трећој години достиже пун принос од 20 тона по хектару и на парцели остаје наредне две деценије дајући род. Коси се у пролеће и одмах доноси приход.
-Кад се продаје као балирана, шест до седам хиљада динара се остварују по тони. Што се тиче садње, један ризом кошта осамнаест динара. На један хектар је потребно око 10.000 ризома. Јесте мало већа инвестиција у старту, али следећих двадесет година нема никаквог улагања. Она на тражи ђубрење, заливање и прихрану, већ само захтева кошење и балирање наредних 20- 25 година и то је чист приход – прича.
Ипак, познати као неповерљиви према новинама, и даље нема много површина под мискантусом у Србији, али ће све већа потреба за биогоривом као заменом за фосилне изворе енергије многе натерати да размисле о њој.
