Шапчанка Јелена Јанкетић (29) са лакоћом поправља зубе, али и моторе. Пре десетак година била је најмлађи женски возач Харли Дејвидсона у Србији, а и данас је једна од ретких која је на месту возача, а не сувозача америчке иконе од близу 1000 кубика.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2019/12/ISPRED-GARA%C5%BDE-U-CENTRU-%C5%A0APCA-1024x576.jpg)
Испред гараже у центру града (Фото: Дистрикт)
Не нежну женску руку Јелене Јанкетић, пацијенти су навикли, а да би се осећали сигурно потребно је поверење. Ту и њена рука мора да буде савршено мирна. Али, када бели мантил окачи на чивилук, дух ове двадесетдеветогодишњакиње постаје немиран. Тада ужурбаним корацима креће да се посвети својој другој љубави.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2019/12/JELENA-NA-POSLU-1024x576.jpg)
Јелена на послу (Фото: Дистрикт)
Била је беба када су је први пут ставили на мотор. Откад зна за себе будила се и успављивала уз звуке ових моћних машина. То је била њена прва играчка, али и превозно средство. Најпре је научила да вози мотор, а тек онда бицикл.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2019/12/JO%C5%A0-KAO-BEBA-USPAVLJIVALA-SE-UZ-ZVUK-MOTORA-1024x627.jpg)
Као беба успављивала се уз звук мотора (Фото: приватна архива)
– Прву јакну и мартинке добила сам када сам имала четири године, а већ са шест имала сам свој први мотор. Иако ову јакну нико не може да обуче, за мене је то веома драга успомена. Подсећа ме на детињство, буди успомене и евоцира узбуђење које сам осетила када сам добила ове ствари – прича Јелена и показује драге успомене, које чува у гаражи у центру Шапца.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2019/12/JELENINA-PRVA-JAKNA-I-MARTINKE-1024x576.jpg)
Јеленина прва јакна и мартинке (Фото: Дистрикт)
Са шест је возила мали тори, затим скутер, а са 16 година добила је мотор од 125 кубика. Желела је да буде и једно и друго, зубарка на мотору и бајкерка у ординацији. Сан се остварио када је добила свој први Харли за осамнаести рођендан. Љубав према моторима тешко може да упореди са другим љубавима.
– У то време била сам најмлађи женски возач Харли Дејвисона у Србији. Мотор је за мене склопио мој тата, као поклон за осамнаести рођендан и због тога ми је био још дражи. Једноставно, Харли Дејвидсон није само мотор и вожња. За мене је то начин живота. Возити Харлија је стварно привилегија и посебан осећај. Док возим, ја уживам у свакој секунди. Иако многи мисле да је то машина за велике брзине и егзибиције, мени он даје шансу да се осети оно најлепше у вожњи – ветар у коси и истинско уживање чак и када уз све то иде дим и прашина – истиче Јелена.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2019/12/NA-SVOM-OMILJENOM-DVOTO%C4%8CKA%C5%A0U-1024x576.jpg)
На свом омиљеном двоточкашу (Фото: Дистрикт)
За њу је већ све, чини се, било предодређено. У фамилији зубара било је логично да тај посао одабере за себе. Тако се одлучила за стоматологију. Као у ординацији, тако је и у породичној гаражи, испуњеној успоменама на Јелениног оца Мирослава Костића. Када је обишао свет на свом двоточкашу одлучио је да отвори први сервис за Харли Дејвидсон баш у Шапцу 1990. године. Оставио је неизбрисив траг у историји града на Сави, а на своју кћерку пренео смелост и слободу какву у себи носе љубитељи ових моћних машина.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2019/12/USPOMENE-NA-MI%C4%86KA-JELENINOG-OCA-1024x576.jpg)
Успомене на Мићка, Јелениног оца (Фото: Дистрикт)
По конструкцији нежна девојка, а у стварности немирног духа, Јелена је имала од кога да научи још по нешто, па данас у породичној гаражи у центру Шапца без проблема промени свећице и уље на мотору.
– Једноставно, ово је мој живот. Ја сам се родила овде, откад знам за себе, знам и за моторе. Никада се нисам плашила звука мотора, као што се сада не плашим звука у ординацији – прича док затеже шраф на свом љубимцу.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2019/12/MASJTOR-ZA-ZUBE-I-MOTORE-1024x576.jpg)
Мајстор за зубе и моторе (Фото: Дистрикт)
Јелена спаја неспојиво. Зубарка-бајкерка данас моћном машином од 900 кубика стиже на мото скупове широм земље и ужива у звуку мотора, бензина, шкрипи гума и разбија мит да су мотори резервисани само за мушкарце.
– Девојке су више сувозачи. Тако да мене када виде увек мисле да сам сувозач. Често ми не верују да је мој и мисле да ће да се појави неки момак – прича кроз смех Јелена.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2019/12/U-GARA%C5%BDI-JE-KAO-U-ORDINACIJI-1024x576.jpg)
У гаражи је као у ординацији (Фото: Дистрикт)
И на једном и на другом послу улива поверење, али ипак је свесна да на њену столицу и седиште не седају сви тако лако.
– И даље се више плаше да седну на мотор. Брже стекнемо поверење на зубарској столици, вероватно због анестезије. На мотору нема анестезије – каже Јелена.
![](https://objects.distrikt.rs/wp-content/uploads/2019/12/TU-LJUBAV-PRENOSI-NA-SVOG-SINA-1024x576.jpg)
Ту љубав преноси и на свог сина (Фото: Дистрикт)
Харли Дејвидсон постао је део одрастања и њена прва љубав. Касније су се ређале остале, подједнако важне. Чак и у венчаници позирала је на свом омиљеном двоточкашу. Однедавно, Јелена је и Сергејева мама, а ово је била јединствена прилика да син превазиђе мајку и седне на мотор пре него што је проходао, а при том да има и у новинама доказ за то.