Иако му је посао да негује и храбри пацијенте, када су Шапчанину Марку Рибићу, запосленом на београдском Институту за онкологију и радиологију, саопштили да је позитиван на корона вирус, прво је помислио на родитеље, пријатеље и своје колеге. О корона вирусу је знао више од просечног грађанина, био упућен у процедуру заштите, познавао људе који су потенцијално били инфицирани и умео да заштити себе и друге, али када су му саопштили да је позитиван, требало је неко време да ту информацију прихвати.
– Ја сам тестиран и раније када су и моје колеге, али сам тада био негативан. У међувремену сам приметио симптоме и јавио се на тестирање у Шапцу. Срећом, нисам имао никакве контакте са укућанима, јер сам од почетка, по доласку из Београда на викенд, ишао у изолацију сматрајући да сам у ризику. Чим сам тестиран, докторка из Завода за јавно здравље ме је обавестила да сам позитиван и следећег дана одмах сам довезен у Бању Ковиљачу – прича Марко Рибић, медицински техничар запослен на Одељењу за радиотерапију.
Поглед са прозора (Фото: приватна архива)
Иако не зна како је дошло до инфекције, готово је сигуран да се то десило на институту, јер, како каже, није имао никакве друге контакте.
-Ја сам буквално ишао у болницу на посао, и после тога се враћао кући. Евентуално сам могао да се инфицирам у продавници, када сам куповао хлеб, али мислим да је то мало вероватно, јер сам увек носио заштитну опрему – прича овај младић.
Прве симптоме приметио је на Велики петак увече. Одсуство мириса и укуса, за неког ко ради у здравству, били су знаци да треба да се јави на тестирање.
-То ми је био знак да се нешто дешава у мом организму. Мојима сам рекао да ми посебно одвоје прибор, а ја сам се потпуно изоловао. Сачекао сам понедељак и јавио се на тестирање. Тог дана укус је почео да се враћа, а синоћ сам осетио и мирис. Мама ми је опрала бадемантил и спремила да понесем, тако да сам синоћ осетио омекшивач и онда сам схватио да се и мирис вратио. Помало осећам и алкохол и сапун од дезинфекционих средстава. Чињеница је да је то благо, али за мене је знак да чула поново раде и то ми је сада веома значајно – прича и присећа се како је са родитељима за четири дана провео само два сата.
Задовољни су смештајем (Фото: Дистрикт)
Када су му саопштили да је инфициран, било му је потребно неко време да ту информацију прихвати.
-Колико год да ми се чинило да сам за то спреман, када су ми саопштили да сам позитиван, није ми било свеједно. Бринуо сам за родитеље, иако нисмо имали контакт. Мислио сам о мојим колегама. У тим тренуцима падало ми је на памет оно о чему у неким претходним данима нисам размишљао. Чудан је осећај. Колико год се човек храбри, није му свеједно – прича овај младић, који, на срећу, спада у групу асимптоматских болесника.
Лекарски тим у Бањи Ковиљачи брине о њима. Редовно им проверавају температуру и прате симптоме. Доктори су се изјаснили да је у питању блажи облик, али је под сталним надзором стручњака.
-Овде је све добро. Услови су одлични. Овде су смештени здравствени радници, запослени у војсци и полицији. Све је чисто и уредно, као хотелски смештај. Углавном су собе двокреветне. Ја сам сада сам јер је цимер ретестиран и негативан је, па је пуштен кући. Сваки излазак из собе подразумева ношење заштитне опреме и нема напуштања установе. Дезинфекциона средства су свуда, у соби и на ходнику – прича.
Чита књиге и тако прекраћује време. Тренутно је у његовим рукама Набоков и његово „Очајање“, а на полици чека Хесеов „Сидарта“. У Бањи Ковиљачи је три дана. У уторак или среду очекује тестирање. Нада се негативном резултату и повратку кући у изолацију у трајању од 14 дана. Верује да ће све брзо проћи. Тако храбри и себе и друге.
