Lekciju o humanosti i prijateljstvu mnogima su održali učenici petog razreda Osnovne škole „Sele Jovanović“ iz Šapca. Udruženi u plemenitoj nameri svom školskom drugu posle operacije kupili su novogodišnje poklone, želeći da ima bar deo onog što mu nedostaje. Ovim gestom objasnili su šta znači empatija prema bližnjem, a Đoletu vratili osmeh na lice.
Đole sa svojim drugarima (Foto: J. Gubelić)
U četvrto odeljenje petog razreda idu Strahinja, Lazar, Marija i ostala deca koja umeju da pomognu drugome. Ide i Đorđe, koji je na svoj način poseban. Baš zbog toga njegovi drugari želeli su samo jedno – da i on dobije ono što oni već imaju.
„Hteli smo da bude isti kao mi“, kaže Đoletov školski drugar.
Da bi mu to pokazali, krenuli su kod njega u baraku gde živi, da mu ulepšaju dane oporavka posle operacije. Ali nisu došli praznih ruku. Kupili su mu najpotrebnije, što je on sa zahvalnošću prihvatio.
„Dobio sam trenerku, duksericu, pernicu, puno slatkiša i hvala mojim drugarima“, radostan je Đorđe.
Poseta nakon operacije (Foto. J. Gubelić)
Pernica i odeća samo su vidljivi deo poklona, a onaj važniji, koji će ovaj dečak zauvek pamtiti, jesu prijateljstvo i vera u dobru nameru. Srećni su i oni jer su uspeli u svojoj plemenitoj misiji.
„Hteli smo da ga usrećimo, nismo želeli da Đole bude pojedinac koji će se razlikovati“, poručuju.
Poklon vredan osmeha (Foto: J. Gubelić)
Sudeći po složnosti, imali su dobar razlog da se odluče za ovo iznenađenje. Na ideju su došli zajednički, a onda su krenuli da ostvaruju cilj.
„Svi smo prihvatili zato što smo želeli da ga usrećimo. Sami smo smislili, motivisani da nešto dobro i humano napravimo, i mislim da smo uspeli u tome“, priča jedan od mališana.
Kako kažu, Đorđe je neko za koga vredi potruditi se.
„Đorđe je dete koje je zaslužilo da dobije i više od ovoga“, složni su u svojoj oceni učenici V-4 OŠ „Sele Jovanović“ .
Sreaćan jer može da ih ugosti (Foto: J. Gubelić)
Uspeli su i više od toga, a možda i nisu svesni. Ovi mali ljudi čine da se Đole oseća voljeno, ali pre svega dostojanstveno, što je za radosno detinjstvo nabitnije.
„Drago mi je što ne beže od njega, što ga vole i druže se“, kaže Dragana Đorđević, Đoletova majka.
Roditelji su zadovoljni jer ima takve drugare (Foto: J. Gubelić)
Zato je ovo odeljenje posebno, i za sve ljude ima jednu poruku.
„Trebalo bi biti human u životu“, deviza je V-4, a mnogi bi mogli da je preuzmu od ove dece.
Ovo je samo početak, jer pripremaju novo iznenađenje, ali ne otkrivaju da ne pokvare čaroliju.
