Za sedam decenija postojanja Kajak klub „Zorka“ proslavio je više puta ime grada i Srbije na svetskim, evropskim, sada i olimpijskim nadmetanjima, iznedrio je veliki broj državnih reprezentativaca i vrhunskih takmičara i vremenom postao zaštitni znak ovog vodenog sporta u našoj državi.
Nastao kao sekcija za rekreaciju radnika Zorke marta sada već davne 1948. godine, okupljao je, pored zaposlenih fabrike i đake, studente, omladinu. Od početka je bio mesto okupljanja vrednih i uspešnih ljudi. Danas broji čak 150 sportista koji boje svog kluba sa ponosom nose na prestižnim takmičenjima.
Već decenijama Klub „Zorka“ stecište je mladih ljudi koji prepoznaju vrednost bavljenja sportom na profesionalnom ili rekreativnom nivou. Tako u klubu postoji pet takmičarskih selekcija, rekreativna sekcija i škola kajaka. Jednom rečju, ovo je mesto za sve koji bi da se takmiče, ali i razonode na originalan način. Uspesi u svetskom i državnom vrhu zaslužni su da se sve veći broj dece okreće ovom, nedovoljno eksponiranom sportu.
Svetski šampion, član zlatnog četverca na Svetskom prvenstvu u Mađarskoj 2006. godine i branilac brojnih titula, Milan Đenadić, po zasluzi danas predvodi nove nade srpskog kajaka. Jedan je od najpozvanijih da govori o značaju kluba u kom je od svoje devete godine.
„Kajak klub „Zorka“ je, mogu slobodno reći, sportska perjanica našeg grada. Danas ne postoji Šapčanin koji ne zna za naš klub. Da ne nabrajam sve svetski priznate sportiste, potekle iz njega, osvajače medalja na velikm takmičenjima. Oni su sada uzor našim klincima, kojih je, iz dana u dan, sve više među našim članovima“, kaže.
Za njega ovaj klub, kao i mnogim Šapčanima, predstavlja deo porodične tradicije.
„Lično doživljavam klub kao deo najuže porodice, ne samo zato što su se u klubu takmičili moj otac, stric, sestra i dosta bliskih prijatelja, nego je sam kolektiv oduvek bio sačinjen od dobrih i pozitivnih ličnosti i jako sam ponosan što sam bio i ostao deo takve porodice“, priznaje.
Klub „Zorka“ šest puta menjao je adresu. Iz prostora koji je delio sa veslačkim klubom“Vihor“ do njegovog gašenja, seli se u fabrički krug, zatim je iz hemijske industrije „Zorka“ izmešten na hangar na Starom gradu. Zlatno vreme šabačkog kajaka prekinulo je rušenje klupske zgrade radi izgradnje obalskog utvrđenja i Novog mosta. Tako novo odredište kajakaša u narednih 15 godina postaje stara turska tvrđava bez elementarnih uslova za bavljenje sportom. Međutim, to im nije smetalo da postižu zapažene rezultate. Nakon tvrđave i manje kućice na obali Save, sedište kluba seli se u prostorije gde je i danas. Kako klub iz godine u godinu zahvata sve šire kapacitete, planovi za neko buduće preseljenje su poželjni, a pomoć dobrodošla.
„Kroz istoriju klub je menjao brojne lokacije. Ako do toga dođe i u skorije vreme ne sumnjam da će nam grad Šabac pomoći u pronalasku rešenja. Dugi niz godina lokalna samouprava prepoznaje naš rad i rezultate i u velikoj meri nam pomaže da postižemo sve bolje rezultate“, kaže Đenadić.
U godini jubileja kajakaši „Zorke“ osvojili su ekipnu titulu u generalnom plasmanu, koja im je nedostajala da postanu najbolji klub u Srbiji. Višestruki prvaci države u gotovo svim kategorijama, pored medalja na svetskim i evropskim takmičenjima u trijumfe su ubrojali i olimpijsko srebro Milenka Zorića. Ipak, pored zvaničnih priznanja, najveći uspeh kluba jesu decenije istrajavanja i kontinuirane vodeće pozicije u srpskom kajaku.
„Teško je reći koji je najveći uspeh kluba, da li su to svetske zlatne medalje, olimpijsko srebro ili sveukupna borba naših članova koji su u teškim vremenima održali klub u životu i na taj način omogućili svima nama da danas uživamo u moćnom klubu kakav je sad“, ponosan je kajakaš.
Kroz Klub „Zorka“ prošle su generacije, a ovaj sport, upravo zahvaljujući velikim uspesima na svetskom nivou, postaje sve popularniji među mladima. Dobra je osnova za ostale sportove, ali i za postajanje boljim čovekom.
„Kao otac tri ćerke mladima mogu poručiti da nije bitno kojim se sportom bave, ali je jako bitno da nešto treniraju. Kajak je divan sport za decu, nije ga tesko savladati. Sada obuku radimo na gradskom bazenu gde svako dete može u bilo koje doba godine naučiti i savladati veštine u kajaku. Kroz našu školu kajaka prošlo je dosta fudbalera, rukometaša, košarkaša, vaterpolista. Odlična stvar je što je većina njih ostala u sportu i po završetku svojih sportskih karijera izrasli su u dobre ljude“, kaže Đenadić, koji je i sam uzor nekim novim reprezentativcima.