U mačvanskoj ravnici konji i zaprega bili su deo života meštana do pre nekoliko decenija. Nekada su gajeni zbog ratarskih poslova, a danas je to deo tradicije i bezuslovne ljubavi. Punokrvne ždrebce uzgajaju ugledni domaćini i uživaju u njihovom galopu na trkama, dok ne mali broj domaćina gaji konje iz poštovanja i čiste ljubavi.
Dokaz za to je i novoustanovljena manifestacija – Mačvanska fijakerijada, tokom koje su najlepši srpski fijakeri defilovali ravnom Mačvom. Pokrovitelj ovog događaja je Turistička organizacija opštine Bogatić.
– Kao što znate, vožnja fijakerom deo je naše tradicionalne manifestacije tokom Hajdučkih večeri, a u razgovoru sa meštanima, među kojima je dosta konjara, odlučili smo da na ovaj način očuvamo tradiciju – kaže Marija Martinović, direktorka Turističke organizacije Opštine Bogatić.
Ujednačenim kasom u ritmu muzike, baš kako ove pametne životinje umeju, pokazali su svu svoju lepotu pre brojnom publikom koja voli i ceni konje. Koliko god da vrede, za prave ljubitelje, kako kažu, nemaju cenu.
-Mi imamo tri auta, dva pasata i ladu. Imamo i šest traktora, ali ovo je nešto što ja volim. Ovo je moje zadovoljstvo i bogatstvo – kaže Slobodan Vlajić.
U Mačvi je nekada svaka kuća imala konje, pa se taj deo tradicije i porodičnog nasleđa u pojedinim domovima zadržao do danas.
-Mi u Sremu volimo besne konje i besne žene. Istina, besni konji se nekako mogu i ukrotiti, ali besna žena teško – kaže Jovan Puzić.
Služe isključivo za parade i takmičenje, kako bi pokazali svu lepotu ali i spremnost u raznim disciplinama, zbog čega je i upriličen ovaj događaj.
– Ljudi kažu da ko jednom proguta konjsku dlaku, to ostaje za ceo život. Ja imam ovih troje, Cvetu, Miška i Joška, ali planiramo da proširimo našu ergelu – kaže Milić Dejanić.
– To je poteklo još od mladih dana. To vam je kao i ljubav sa ženama, to su iste stvari – kaže Tomislav Geratović.
Konj je čoveku bio prijatelj i u ratu i u miru, zato je ovo bila prilika da im vlasnici pokažu poštovanje.
