Emotivna poruka koju je doktor Zoran Jovanović, psihijatar šabačke Opšte bolnice“Dr Laza Lazarević“ objavio na društvenim mrežama, ganula je mnoge. Doktor Jovanović, koji važi za izuzetnog stručnjaka i posvećenog profesionalca, između ostalog, ističe „da će heroji ovog vremena biti obični, neprimetni, veliki ljudi, svi oni koji budu više davali nego uzimali, milosrdni, brižni, odgovorni, istrajni, uporni, obzirni, srdačni i požrtvovani“. Jovanović podseća na lekarsku obavezu koja podrazumava da će se „neprikosnoveno poštovati i boriti se za svaki ljudski život, biti stručni, hrabri, posvećeni, istrajni, odlučni i trezveni“.
Dr Zoran Jovanović, posvećeni profesionalac (Foto: privatna arhiva)
Poštovani Ljudi,
Podstaknut zabrinutošću, koju osećam kod svojih bližnjih, osmeliću se da u svoje i ime kolega, zdravstvenih (sa)radnika i nemedicinskog osoblja, sa kojima već dugo radim, obećam da ćemo zaista biti na visini zadatka koji je pred nama. I ne kažem to reda radi, da bih vas umirio! Možda smo ponekad neljubazni, možda nedovoljno zainteresovani, ravnodušni pa i nadmeni, možda smo samo žive duše, sa svim manjkavostima. Verujte, baš takvi znamo šta je osećanje lične i profesionalne dužnosti, posebno u ovako teškim trenucima.
A predstoji nam borba protiv dva nevidljiva Kolosa, virusa i još podmuklijeg, straha. Uplašenost od smrti svojstvena je svima nama i usud koji nas neprestano prati. Stoga ceo život i provedemo u iluziji da ga možemo kontrolisati, a on nam se baš sad ruga i pokazuje koliko smo zapravo nemoćni, slabi i ranjivi. U ovom trenutku, taj strah više nije prigušen već otvoren, sveprisutan, i prikazuje se kroz uznemirenost, očaj ili, još strašnije, negaciju. Poricanje da se Zlo dešava, ovde i sad, opasnije je od samog virusa i čini da se nemali broj pojedinaca ponaša neodgovorno, oholo ali i malodušno, do te mere da ugrožava opstanak zajednice. Strah od konačnosti treba samo da nas nauči da ispravnije živimo, da preispitamo sebe, da preuzmemo odgovornost za sopstveno delanje i da se menjamo na bolje. A prilika i zahteva da svako od nas časno i predano obavi svoju dužnost, kako bismo sačuvali jedino neprolazno i vrhunsko Dobro- zdravlje i duhovno bogatstvo.
U ovoj bolnoj Igri ne može pobediti samo jedan čovek nego će heroji biti obični, neprimetni, Veliki ljudi, svi Oni koji budu više davali nego uzimali, Oni milosrdni, brižni, odgovorni, istrajni, uporni, obzirni, srdačni i požrtvovani. I već danas vidim te junake – Peru, koji dezinfikuje svoju zgradu, Ivanu, koja mi je prodala hleb, Avdu, koji čisti ulice, Veru, koja leči bolesne, Nadu, koja drži časove, Aleksandru i Stefana, koji uče, Jovana, koji je u samoizolaciji. Oni razumeju i igraju svoje uloge na najbolji mogući način.
A naša lična i profesionalna obaveza je da, svojim znanjem i umećem, lečimo bolesne, po važećoj medicinskoj doktrini i u skladu sa etičkim principima. Jer, vazda, u ovom našem poslu, savest bez znanja bila je beskorisna, a znanje je bez savesti poništavalo profesiju. To podrazumeva da ćemo neprikosnoveno poštovati i boriti se za svaki ljudski život, biti stručni, hrabri, posvećeni, istrajni, odlučni i trezveni. Nismo i nećemo biti odgovorni za nemoć medicine ali ćemo biti odgovorni za sve ono šta je moglo da se učini, pred svojom savešću, pred ljudima i, za one koji veruju ili Ga slute – Bogom. Da bismo postigli najviše što možemo, neophodna nam je i vaša pomoć. Pored prava na lečenje i poštovanje njihovog dostojanstva, od bolesnih očekujemo da govore istinu, da postupaju prema stručnim savetima i budu strpljivi. Uzajamno uvažavanje, poverenje, poštovanje, odgovornost, obzir i briga za druge biće zajedničke najviše vrednosti i jedine ispravne putovođe. Jer, život bez vrlina, život je lišen svakog smisla, postaje samo jedna pustoš i puko telesno bitisanje!
Tu smo, ispred vas, spremni da se zajedno borimo i pobedimo!
Srdačan pozdrav,
Zoran Jovanović
