Ćerka slavnog američkog glumca Roberta De Nira nosi ime po njoj. Iako nikada više detalja nije objavljeno, pretpostavlja se da je za to “krivo“ Andrićevo remek delo “Na Drini ćuprija“. Drugi izvori tvrde da je putujući krajem šezdesetih autostopom kroz Srbiju, De Nira put naveo baš na Drinu, u Gornju Koviljaču, gde je na obali reke prenoćio. Opčinjen lepotom Drine, koja je na njega ostavila nezaboravan utisak, kasnije je svojoj ćerki dao ime Drina. Ipak, pravu verziju zna De Niro, i možda Drina.
Krivudava Drina ( Foto: J. Gubelić )
Krivudava i nestašna, ume da opčini lepotom. Ponekad toliko nemilosrdna da plodne oranice prebacuje sa jedne na drugu stranu. Kada se naljuti, mrzovoljna, menja svoj tok, na uštrb zemlje. Iznenađuje kako lepotom tako i svojom ćudi. Nemirna, ne da se ispaviti. Pokušavali su mnogi da je ukrote, ali se nije dala. I danas je takva. Moćna, sa hiljadu lica, rasplamsa razna osećanja. Tera na ljubav, katkad na bes. Savršeno nesavršena, u svoj svojoj lepoti, modri se u svako doba dana. Bistri se i muti. U vrele dane hladi. U hladne ledi. Drina.
Leti presuši da se može preko nje hodati ( Foto: J. Gubelić)
Spoj kristalno čiste vode i planinske lepote, huči i danju i noću. Remeti tišinu. Nosi. Roni i izranja. Drina. Ovenčana najvećim priznanjem, razoružava čitaoce. Ostavlja bez daha posmatrače.
Raj za ribe i ribolovce ( Foto: J. Gubelić )
U davnoj prošlosti bila je granica između Zapadnog i Istočnog rimskog carstva. U nešto bližoj, prostor gde su se u Prvom svetskom ratu vodile bitke između Srbije i Austrougarske. Danas razdvaja Srbiju i Bosnu.
Zelenika i Drinos ( Foto: J. Gubelić )
Raj je za ribe i ribolovce. Spaja i razdvaja u isto vreme. Zelenika, kako su je zvali zbog nestvarne smaragdne boje, osvaja iznova i iznova. Ponekad postaje plavičasta kao more, pa i kristalno prozirna zimi. Sasvim nalik Drinosu, mitološkom paganskom božanstvu kome su prinosili ljudske žrtve, Drina je živa. Biser među rekama, krivuda i nosi. Neizvesna kao život. Drina.
