Dom Jugoslovenske narodne armije (Dom JNA) proglašen je za jedan od sedam najugroženijih spomenika i mesta kulturnog nasleđa u Evropi za 2024. godinu od strane Evropa Nostre, organizacije za očuvanje evropskog kulturnog nasleđa i Instituta Evropske investicione banke. Na listi koja alarmira na neophodnost rešenja pitanja opstanka objekata od posebnog značaja, zajedno sa Crkvom Svetog Petra u Đesateu, Sinagogom u Sijeni, kulturnim lokalitetima oštećenim u razornim zemljotresima u Turskoj, našao se i simbol kulturnog i društvenog života Šapca, sagrađen 1962. godine.
Savetodavni panel programa Sedam najugroženijih istakao je da „ovo značajno mesto treba da bude obnovljeno i stavljeno u funkciju društvenog i kulturnog centra za buduće generacije“.
Izbor 7 mesta nasleđa napravljen je na osnovu značaja nasleđa i kulturne vrednosti svake od lokacija, kao i ozbiljne opasnosti kojoj su izložene.
Na spisku su:
- Dom JNA u Šapcu, Srbija,
- Radnička stambena naselja u Rube-Turkoan, Francuska,
- Kikladska ostrva, posebno Sifnos, Serifos i Folegandros, Grčka,
- Crkva Svetog Petra u Đesateu, Milan, Italija,
- Sinagoga u Sijeni, Italija,
- Grčka pravoslavna crkva Svetog Đorđa , Altinozu/Hatajska provincija, Turska,
- Gvozdena vrata Antiohije, Antakija/ Hatajska provincija, Turska.
Kriterijum za izbor bio je i potencijal ovih lokacija da deluju kao katalizator održivog socio-ekonomskog razvoja, navodi se u saopštenju Evropa Nostre.
Pored toga, argumenti da se šabački Dom JNA, kao jedini spomenik iz Srbije, nađe na ovoj listi, uticao je nivo svesti i posvećenosti lokalne zajednice da ovom arhitektonski vrednom zdanju vrate ugled i ulogu koja mu pripada.
Nakon proglašenja, sledeći korak je plan za akciju.
– Činjenica da se Dom od srede nalazi na listi 7 najugroženijih spomenika kulture u Evropi znači da će on od sada biti u fokusu interesovanja Evropa Nostre, najveće evropske mreže organizacija civilnog društva koja se bave zaštitom nasleđa, kao i njihovog partnera na ovom projektu, Instituta Evropske investicione banke. Ekspertski timovi ovih organizacija u narednom će periodu posetiti Šabac kako bi se sastali sa donosiocima odluka i napravili plan akcije za obnovu objekta. To podrazumeva i identifikaciju mogućih izvora finansiranja rekonstrukcije – kaže Marko Gavrilović, ispred Inicijative „Sačuvajmo Dom JNA“, koja je predložila ovo mesto za program 7 najugroženijih za 2024. i najavljuje brojna dešavanja u narednom periodu ispred Doma JNA – koncerte, izložbe, radionice i druga dešavanja, koja će skrenuti pažnju na značaj ovog objekta za društveni i kulturni život Šapca.
Dom JNA
Kao i drugi domovi vojske u Jugoslaviji, i šabački je nastao kao materijalna ilustracija nacionalnog zajedništva. Njegov idejni tvorac je arhitekta dr Vladimir Bjelikov, autor Jugoslovenskog paviljona u Briselu. Trospratna zgrada sa aneksom, od gotovo 1000 kvadrata u osnovi, predstavlja arhitektonski biser grada i modernističko remek-delo. Gradilo ga je šabačko Građevinsko preduzeće „Izgradnja” od 1960. do 1962. godine, kada je simbolično, svečano otvoren na Dan armije, 22. decembra.
Od tada, objekat u strogom centru bio je glavno stecište društveno-kulturnih dešavanja i najreprezentativnija ustanova ovog tipa u gradu. U sebi je sadržao prostorije različite namene: hol/galeriju u prizemlju, multifunkcionalnu salu sa binom za scenske priredbe i koncerte, opremljenu kino-projektorom za bioskopske projekcije, zatim kuglanu, salu za sastanke, kafe-restoran sa krovnom baštom, šah-salu, čitaonicu sa bibliotekom, salu za bilijar i stoni tenis, kancelarije. Dom je imao i prostrano dvorište s letnjom baštom i pozornicom koja se montirala po potrebi.
U njegovoj velikoj sali prve koncerte u Šapcu imali su Bijelo dugme, Indeksi, EKV, Zabranjeno pušenje i druge pularne muzičke grupe bivše države. Trospratna zgrada u isto vreme odisala je evropskom urbanom atmosferom i lokalnom emocijom.
– U njemu su organizovane igranke, proslave, koncerti, bioskopske projekcije i druga dešavanja koja su dodavala nove i nove slojeve sećanja za generacije Šapčana – ističe arhitekta.
Pune četiri decenije predstavljao je kulturni identitet Šapčana (Izvor: Sačuvajmo Dom JNA)
Od početka dvehiljaditih zbog loše politike upravljanja jedna po jedna njegova sala je zatvarana i Dom je gubio na aktuelnosti, dok na vrata kultnog mesta grada nije stavljen katanac.
– Originalni izgled objekta u potpunosti je očuvan do danas. Od izgradnje do početka dvehiljaditih godina, dok je objekat održavala Vojska, objekat je bio dobro održavan, iako na njemu nije bilo većih sanacionih niti restauratorskih radova. Nakon što je 2008. godine objekat kupio Grad Šabac, on postaje meta lopova koji nesmetano ulaze i kradu prvo nameštaj i opremu, a zatim i instalacije. Danas u objektu ne postoje električne instalacije, kablovi u zidovima, lusteri, pojedine vodovodne instalacije, radijatorske cevi i radijatori. Pored toga, jedan deo prozora je polupan. Međutim, u konstruktivnom smislu, zahvaljujući u potpunosti očuvanom
limenom krovu i kvalitetu izgradnje, objekat je netaknut – navodi on.
U trenutku kada je Domu pretilo uništenje, 2015. godine nastaje snažan pokret lokalne zajednice čiji je cilj da se objekat sačuva i privede nameni. Pokrenula ga je grupa od 30 arhitekata iz Šapca, kojima su se pridružila umetnička udruženja, institucije kulture, istaknuti pojedinci i građani.
Godine 2016. podnet je zahtev za sticanje statusa nepokretnog kulturnog dobra, na čije se proglašenje još uvek čeka.
