Једна од најлепших кућа у Карађорђевој улици број 32 у Шапцу данас је пуста. Некада је врвела од људи, а из дворишта ширио се, у то време за већину грађана недоступан мирис. Исто толико били су далеко и од изливеног садржаја у облику квадра, који, када се помеша са водом и протрља, шири пену и необично мирише. На њему је било утиснуто крупним словима – сапун!
Тајну рецептуру за сапун чувала је баш ова кућа која је нестала када и њен власник, јеврејски индустријалац Жаки Б. Јаков. Само је одаје фасада, у коју се ретко ко загледа. Прецизније, зид који је окренут ка Карађорђевој улици. На самом врху назире се фигура дечака који просипа сапуне. Тај сапун, чија је вредност јед у XIX веку била слична злату, производио се управо у том дворишту. У дну дугог пролаза налазиле су се просторије са машинама за прављање сапуна.
Детаљ са куће у Карађорђевој где је била Жакова фабрика ( Фото. Ј. Губелић )
„Мој отац Душан дошао је из села Мрђеновац на занат, 1930. године. Прве две године био је на занату у мануфактурној радњи, да би потом прешао код Жака Б. Јакова, који је у то време имао фабрику сапуна у Карађорђевој улици број 32. Он је две године био ученик на изучавању сапунџијског заната, а од 1934. до 1938. године он постаје сапунџијски радник и полаже испит за звање мајстора“, прича Миле Миљковић.
Фирма је чак имала лого и меморандум ( Фото. Ј. Губелић )
Претпоставља се да је Жаки, ког су Шапчани касније прекрстили у Жак, овај занат и фабрику наследио од свог оца, Бити Јакова.
„Овај документ је од 17. децембра 1909. године у ком се јавност обавештава да почиње са радом фабрика сапуна. Претпоставља се да је и отац Жака Јакова, Бити Јаков имао сапунџијску радњу. Са ове дистанце, прича о козметици је невероватна. Производити сапун у то време када је он значио злато, просто је невероватно. То је време несташице, немаштине и нехигијене када су људи прали веш и косу са цеђи. Поред пераћег сапуна прозводио је и мирисаве сапуне. У рецептима се помиње и сапун са кокосом и другим додацима“, објашњава Миљковић.
Пераћи сапун „Палма по Жаковој рецептури ( Фото. Ј. Губелић )
Шабачки фотограф Драган Петровић, истражујући ову тему, писао је својевремено да је у шабачком листу ,,Либерал“ из далеке 1894. године пронашао чланак у ком се спомиње фабрика Бити Јакова који Шапчанима „даје на знање да продаје миришљави сапун“.
У београдској ,,Политици“ од 1900. до 1940. године, Драган Петровић, у једном од бројева из 1909. године пронашао је следећи приватни оглас: ,,У вароши Шапцу отварам сапунџијску радњу коју ћу водити под мојим именом ЖАКИ Б. ЈАКОВ. Радњу ћу сам пуноважно потписивати и задуживати. Ово дајем јавности на основу 5. и 6. трговачког закона. 23. јуна 1909. год. Шабац Жаки Б. Јаков сапунџија из Шапца“.
Душан Миљковић ( лево ) на занату код Жака ( Фото. Ј. Губелић )
Од Жакове фабрике, поред сећања, сачувано је и пар докумената, једна фактура на којој се види како је књижио робу, затим рецепти за производњу пераћег али и миришљавих сапуна. У књижици исписаној графитном оловком, Жаковим рукописом и данас се може сазнати како је Жак правио свеће, пасту за бријање и за гланцање обуће. На једном од докумената налазе се и димензије по којима је Жак секао сапуне. Миле Миљковић има чак и неколико сапуна старих више од шест деценија.
Свеска са рецептима ( Фото. Ј. Губелић )
„Ово је пераћи сапун „Палма“ који је произведен по Жаковој рецептури. И после 60 година овај сапун није се уопште променио. Једна војна пошта тражила је 155 тона пераћег сапуна, и ја имам тај документ, онда вам је јесно о којим количинама је реч и колико је производила та фабрика у Шапцу. Ми смо задржали поштовање према Јеврејима и никада нисмо ништа чули од нашег оца лоше о свом послодавцу. Жак сапунџија је био име у граду““, прича Миле Миљковић.
Жак и Сарина ( Фото. Ј. Губелић )
Са супругом Сарином Жак је живео у Карађорђевој улици, где се налазила и фабрика. Био је веома поштен и поштован, ценио је раднике и према причи Миљковића, никад се за њега није чула ружна реч. Био је оснивач и председник Шабачког певачког друштва ,,Занатлија“. Прошао је голготу Првог светског рата. Краљ Александар га је 1934. године одликовао орденом Краљевске круне. Био је домаћин а један од пет аутомобила из тог доба, који су се возили улицама Шапца, био је његов.
Димензије по којима је Жак правио калупе ( Фото. Ј. Губелић )
Окупација је све променила. Тог 13. октобра 1941. у засеоку Полој, на њиви у Засавици Немци су стрељали 1057 шабачких Јевреја. Једна од претпоставки је да је тако завршио и Жак. Његове машине, по ослобођењу Шапца пренете су, под нејасним околностима у новонасталу фабрику у Јанка Веселиновића број 32. Нова сапунџијска фабрика симболично је названа „Слобода“. Радила је од 1944. године до 1962. године, а руководилац је био Душан Миљковић. Миљковић је отишао за другим пословима, а убрзо после тога нови директори фабрику су довели до стечаја и ликвидације. Жак је имао све, али су му све и узели. Чак и живот.
