Loznički profesor u penziji Radojica Aleksić proslavio je stoti rođendan. Žurka dostojna jubileja organizovana je u Srednjoj ekonomskoj školi gde je proveo pola radnog veka. Recept za život stao je u dve reči – tolerancija i praštanje. Tim vrlinama učio je brojne generacije lozničkih đaka.
-Moram da parafraziram Jovana Jovanovića Zmaja – “Moraš hteti, moraš smeti, pa da vidiš što se leti”. Ja letim. Okrilatio sam za sve ove godine – kaže kroz smeh ovaj vedri stogodišnjak.
Tako je Radojici Aleksiću za proleteo ceo jedan vek! Za taj dug period on je, kako kaže, dobio krila. I to ne samo za život, nego i za rad, marljivost, posvećenost, poštenje i druge vrline koje čoveku produžavaju život.
Uz osmeh je ovaj živahan deka, britkog uma, ugasio svećice na rođendanskoj torti sa brojem sto, srećan što ga je dočekao vitalan.
Žurku dostojnu stotog rođendana priredili su mu kolektiv i prijatelji u Srednjoj ekonomskoj školi gde je proveo pola radnog veka. Bio je profesor biologije, a po potrebi i drugih predmeta.
-Bilo je nekih koleginica koje nisu htele da private hemiju, ali ja nisam mnogo birao, a želeo sam da im izađem u susret. Kad ostanem “kratkih rukava” dobijem domaćinstvo ili opšte tehničko u osnovnoj školi, a u srednjoj uglavnom stručne predmete – priseća se.
Do pre samo godinu dana bavio se pčelarstvom, gde je takođe ostavio trag.
-Mi smo sretni bili kada je došao jer smo znali da je to pravi čovek koji može da uzdigne pčelarstvo. Tada smo osnovali pčelarsku zadrugu – priča Svetomir Čolić.
Ljudskim vrednostima koje je stekao u rodnoj Azbukovici, podno Bobije učio je svoje đake. Recept za život dug jedan vek nesebično deli.
-Sve se sastoji u shvatanju, toleranciji i praštanju. Naravno, ako se može oprostiti – otkriva vrline koje su ga čeličile kroz život.
Ali ono što se sigurno može je biti dobre volje, jer kako kaže – „Dobra volja je najbolja“!
