Međunarodnim sporazumom 2007. godine 1. jun proglašen je za Dan reke Save i on se od Slovenije, gde ova reka nastaje spajanjem Save Dolinke i Save Bohinjke, preko Hrvatske i Bosne i Hercegovine, sve do njenog ušća u reku Dunav u Srbiji, na različite načine obeležava. Ovo je još jedna izuzetna prilika da se i Šapčani oduže reci koja ih iznova ispraća i dočekuje.
Reka Sava Šapcu je ulila dušu, podarila mu lični pečat i specifični ambijent, po njoj su spevane pesme po kojima je grad nadaleko poznat, a sama je čuvar važnih istorijskih sećanja. O dubokoj povezanosti Šapca i reke na čijim obalama je izrastao, najbolje govori njegovo ime. Sava prolazi kroz 4 zemlje i 18 gradova, ali je jedino Šabac njen imenjak: Sava — Savac — Šabac, jedno je od tumačenja imena grada.
U letopisu iz 1476 . godine stoji da se Šabac nekada nazivao Zaslon. Po nekim tvrdnjama Šabac je daleko stariji grad, i nekada se zvao Sabacium. Postoji i mišljenje da je ime grčkog porekla, jer Grci Savu zovu Saba. Kako god bilo, Sava je neodvojivi deo Šapca, a ponos Šapčana njegova tvrđava u čije zidine su stali vekovi, njegovi mostovi, koji spajajući obale, povezuju i važne društvene i kulturne momente.
Stanovnici njenih obala složili bi se da poreklo njenog imena (osn. σα, σως ѕa, sos – jak, snažan, siguran) precizno opisuje njen karakter snažne i sigurne reke, a koji proizlazi iz verovanja da bogu Zevsu (Dunavu) naliva nektar i hrani ga ambrozijom, da bi bio besmrtan i natprirodan.
O Savi je pisao i američki magazin „Vog” u kontekstu njenog doprinosa društvenom životu glavnog grada Srbije.
– Danas, osećaj slobode se može osetiti u svakom delu grada: u restoranima, gde ljudi puše, piju i igraju uz cigansku muziku do jutarnjih časova, preko neverovatnog života pored reka, malih i velikih splavova, koji su svejovrsni fenomen kakav nema nijedan drugi grad, i koji su pretvorili Beograd u turističku destinaciju. Ono što neki smatraju porokom, Beograđani smatraju slobodom – napisala je Meri Holand, autorka teksta u kom reku Savu opisuje kao svojevrsnu društvenu i turističku blagodet Beograda.
Šabac je sličnu sliku slao u svet sa svojom carinarnicom i lukom, gde se krajem 19. i početkom 20. veka odvijao poslovni, društveni i kulturni život Šapca. Tu je bila granica sa Austrougarskom i u luku su pristizale brojne lađe. Danas se težište zbivanja premestilo u grad, ali ne treba zaboraviti potencijal njene obale.
Ova moćna reka, duga 940 kilometara, nekada je bila najduža jugoslovenska reka. Pored toga što ima neprocenjivu nacionalnu važnost, geografski i ekonomski gledano, ona je veza između država Balkana i ostatka Evrope. Ima i veliki potencijal da postane idealna turistička destinacija, na onim deonicama koje nisu još uvek dovoljno iskorišćene.
