Међународним споразумом 2007. године 1. јун проглашен је за Дан реке Саве и он се од Словеније, где ова река настаје спајањем Саве Долинке и Саве Бохињке, преко Хрватске и Босне и Херцеговине, све до њеног ушћа у реку Дунав у Србији, на различите начине обележава. Ово је још једна изузетна прилика да се и Шапчани одуже реци која их изнова испраћа и дочекује.
Река Сава Шапцу је улила душу, подарила му лични печат и специфични амбијент, по њој су спеване песме по којима је град надалеко познат, а сама је чувар важних историјских сећања. О дубокој повезаности Шапца и реке на чијим обалама је израстао, најбоље говори његово име. Сава пролази кроз 4 земље и 18 градова, али је једино Шабац њен имењак: Сава — Савац — Шабац, једно је од тумачења имена града.
У летопису из 1476 . године стоји да се Шабац некада називао Заслон. По неким тврдњама Шабац је далеко старији град, и некада се звао Сабациум. Постоји и мишљење да је име грчког порекла, јер Грци Саву зову Саба. Како год било, Сава је неодвојиви део Шапца, а понос Шапчана његова тврђава у чије зидине су стали векови, његови мостови, који спајајући обале, повезују и важне друштвене и културне моменте.
Становници њених обала сложили би се да порекло њеног имена (осн. σα, σως ѕа, сос – јак, снажан, сигуран) прецизно описује њен карактер снажне и сигурне реке, а који произлази из веровања да богу Зевсу (Дунаву) налива нектар и храни га амброзијом, да би био бесмртан и натприродан.
О Сави је писао и амерички магазин „Вог” у контексту њеног доприноса друштвеном животу главног града Србије.
– Данас, осећај слободе се може осетити у сваком делу града: у ресторанима, где људи пуше, пију и играју уз циганску музику до јутарњих часова, преко невероватног живота поред река, малих и великих сплавова, који су свејоврсни феномен какав нема ниједан други град, и који су претворили Београд у туристичку дестинацију. Оно што неки сматрају пороком, Београђани сматрају слободом – написала је Мери Холанд, ауторка текста у ком реку Саву описује као својеврсну друштвену и туристичку благодет Београда.
Шабац је сличну слику слао у свет са својом царинарницом и луком, где се крајем 19. и почетком 20. века одвијао пословни, друштвени и културни живот Шапца. Ту је била граница са Аустроугарском и у луку су пристизале бројне лађе. Данас се тежиште збивања преместило у град, али не треба заборавити потенцијал њене обале.
Ова моћна река, дуга 940 километара, некада је била најдужа југословенска река. Поред тога што има непроцењиву националну важност, географски и економски гледано, она је веза између држава Балкана и остатка Европе. Има и велики потенцијал да постане идеална туристичка дестинација, на оним деоницама које нису још увек довољно искоришћене.
