Са њених прелепих видиковаца може се видети пола Србије. Планина Цер име је добила по густим шумама обраслим церовим дрвећем. За свеж и чист ваздух брину се буквино, храстово и грабово дрвеће. За њену лепоту у пролеће брину се најразличитије боје ливадског цвећа. Планина је богата боровницама, шумским јагодама, печуркама и лековитим биљкама.
На Церу је потекла легенда о цару Тројану и његових пет кћери Косани, Ковиљки, Види и Соки, по њима су градови и добили имена Соко-град, Ковиљача, Видин град и Косанин град (на Церу). Петој кћери име је било Драга.
На Церу постоје три врло значајна манастира Манастир Чокешина, Манастир Радовашница и Манастир Петковица. Из ових крајева потиче и Милош Обилић тачније из села Милошевац, сматра се да је он саградио манастирску (Чокешина) цркву посвећену Рођењу Пресвете Богородице.
То је наша историјска планина где се одиграла Церска битка из Првог светског рата. Вођена је од 12. до 24. августа 1914. започела је у ноћи 15. и 16. августа, јер је претходно аустроугарска војска прешла Дрину у намери да пређе у Србију, разбуктала се 20. августа, а од 21. до 24. августа је ослобођен Шабац, чиме је аустроугарска војска дефинитивно напустила Србију.
Цер је туристички адут северозападне Србије, а за нас нестварна капија Подриња.
