Uz Mišarsku bitku, najvažniji događaj u Prvom srpskom ustanku jeste pobeda ustanika u Boju na Bratačiću krajem jula 1806. godine. Pobeda koja je odlučila tok oslobodilačke borbe tradicionalno se pominje 2. avgusta na Svetog Iliju.
Spomen-kompleks na brdu Šarampovu, gde se sve odigralo, sagrađen je 2006. godine, na dvestogodišnjicu bitke, a replika topa prote Mateje Nenadovića predstavlja podsećanje na prvu borbu i pobedu ustanika u ratu protiv turske imperije.
Da nije bilo Bitke na Bratačiću, selu u opštini Osečina, kako istoričari tvrde, veliko je pitanje da li bi Mišar bio najveća srpska pobeda u Prvom srpskom ustanku.
– Što se tiče našeg kraja u Prvom srpskom ustanku, dve najznačajnije bitke su Boj na Čokešini, koju je Leopold Ranke, nazvao srpskim Termopilima i gde su naši Podgorci, predvođeni braćom Nedić, stradali, a druga je upravo ova na Bratačiću. Ona je bitna za našu Podgorinu, ali i za celu Srbiju jer da ove bitke nije bilo tog jula 1806. godine, ne bi bilo ni pobede na Mišaru – kaže istoričar Svetozar Gačić.
Početkom jula 1806. godine iz Bosne su u Srbiju prodrle dve turske armije – pod vođstvom bosanskog vezira jedna je, prešavši Drinu kod Badovinaca, porobila Mačvu, ulogorila se kod Šapca i počela pripreme za mišarski boj, a druga pod komandom Hadži-Hasana napredovala je prema Valjevu i usput spalila nekoliko srpskih sela. Tu drugu vojsku, koja je brojala 3.000 turskih vojnika, sačekali su ustanici u šancu kod Bratačića.
– Krajem jula 1806. godine Karađorđe je sa svojim ustanicima na Mišaru očekivao napad turske vojske. Turska vojska je nadirala iz pravca Bosne ka nama sa namerom da se pridruži snagama na Mišaru, ali ovde su je sačekali naši ustanici, predvođeni buljubašom Mijailom Nedićem, Milićem Kedićem, bratačanskim čuvenim vojvodom Đuricom – priča Gačić.
Na nagovor saboraca, vožd Karađorđe ostao je na svom položaju, a u Osečinu uputio protu Mateju Nenadovića sa konjanicima i topom, Milana i Miloša Obrenovića, Lazara Mutapa i Jovana Kursulu. Po dolasku srpskih starešina na Bratačiću se razvila žestoka borba. Jačina srpskih snaga iznosila je 1500 pešaka sa 2 topa i 200 konjanika.
Viđeniji meštani obavestili su protu da se Turci spremaju za bekstvo iduće noći. Ova vest navela je protu na ideju: „Zovnem ja Mijaila Nedića iz Osječne buljubašu, i reknem njemu da uzme vrednih momaka, koliko više može, da zapali tursko selo Petrc, Hadži-begu iza leđa. On to posluša i ode s 200 momaka“, piše prota Mateja Nenadović u svojim Memoarima kako je Hadži-beg, videvši spaljeni Petrc, zapovedio povlačenje.
Ova diverzija srpskoj vojsci omogućila je važnu pobedu.
– Srbi su u boju izgubili 60 ustanika, među kojima se nalazio i posavski knez Peja Janković iz Zabrdice. Neprijatelj je izgubio preko 300 ratnika. Boj na Bratačiću odigrao se pred kraj jula 1806. godine. Završne borbe vođene su 30. jula, po julijanskom kalendaru, samo nekoliko dana pre slavne Mišarske bitke – kaže Milan Petrović, kustos odeljenja Narodnog muzeja Valjevo u Osečini.
Srpske glavešine nadigrale su turske stratege, a hrabrošću svojih saboraca, uspeli da spreče dalje prodiranje osmanlija ka Beogradu.
– Voždu Karađorđu su dobro bili poznati neprijateljski planovi, pa je na putu prema Šapcu svratio i u Valjevo s čvrstom namerom da prvo uništi Hadži-begovu vojsku i oslobodi svoje levo krilo. Prota Mateja svedoči, da ga je jedva ubedio da borbu s Turcima u Podgorini prepusti njemu i drugim komandantima, a on da se uputi na severozapad. Iako ga je poslušao, Karađorđe se lagano kretao ka Savi, budno prateći dešavanja na Bratačiću. Tek kada je čuo da je odneta pobeda na Bratačiću on je ubrzao kretanje – priča Petrović.
Na brdu iznad Bratačića Opština Osečina, svake godine organizuje kulturno-istorijsku i turističku manifestaciju pod nazivom Izbor za najboljeg harambašu Podgorine.
– I ove godine upriličen je prigodan program – tradicionalni narodni višeboj, uz posetioce i lokalne zvaničnike – kaže Nenad Pantelić iz Turističke organizacije Podgorina.
Iz serijala BLAGO PODGORINE. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Osečina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
