Najveće količine srpske borovnice ove godine stizale su do Holandije, gde je na početku sezone imala dobru cenu. Neki su uspeli da izvezu i za Rusiju, iako je očigledno da je prodaja na tom tržištu išla otežano. Sve to koristili su otkupljivači da snize cenu ovog profitabilnog voća.
Prvi ovogodišnji rod išao je po dobroj ceni, od šest i po evra, a onda je usledio pad. Za to proizvođači upiru prst u otkupljivače, svesni da holandsko tržište ceni borovnicu iz Srbije.
– Ljudi koji u Srbiji otkupljuju borovnicu su, verovano u dogovoru, spustili cenu. Startna cena je bila dobra, i onda je naglo pala, nije kao ovih godina kada se postepeno spušta, kako borovnica stiže u svim krajevima Srbije. Mi smo odavde direktno izvozili za 6,5 evra. Za Rusiju je bila jača cena, ko je bio u mogućnosti da izvozi tamo. A posle je pala ispod 3 evra – priča Mirko Marinković iz Predvorice i dodaje da su drugu klasu hladnjače plaćale samo 1 evro.
Na osunčanoj padini u Predvorici plodovi su ove godine ranije stigli na branje, ali vreme nije pogodovalo ovom voću.
– Prinos je bio niži jer je godina bila takva. Retko ko je imao bolji prinos nego prošle godine, ili je ostvaren isti. Jako brzo je sazrela zbog mrazeva i hladnih noći, ovde je bilo pred berbu svega 2 stepena noću, a preko dana 35. I biljka je doživela šok – objašnjava proizvođač.
Ali se sve obralo i prodalo. Kada prosečna cena dostigne pet evra po kilogramu, a bude preko 10 tona po hektaru, onda je posao isplativ. To je bio cilj ovog mladog poljoprivrednika kada je 2015. godine iz Šapca došao u ovo selo, rešen da se okuša u poljoprivredi.
– Uvek sam voleo prirodu, a ovo je zanimljiv posao, rešili smo da probamo, sada ne možemo nazad – ističe on.
A tu su, u svom modernom profesionalnom zasadu, podignutom i održavanom uz stručne savete. Proizvodnja je strogo kontrolisana uz Global Gap sertifikat, zahvaljujući kom nema problem da izvozi borovnicu. Međutim, zahtevi su veoma strogi, od navodnjavanja, preko zaštite, pa do gotovog proizvoda.
– Imam hektar i po pod borovnicom. Ne bih proširivao jer ozbiljan je posao i traži prisustvo tokom cele godine – letnja, zimska rezidba, prskanja – objašnjava Marinković.
Zato berba traje kratko, a dnevnica se plaća oko četiri hiljade dinara. Da li je to lakše od gajenje, znaju oni koji učerstvuju u berbi.
Iz serijala PLODOVI POSAVOTAMNAVE. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Vladimirci. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
